Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Draža Petrović: Svi moji izbori, ili na početku beše Šećeroski

Pobeda opozicije na izborima devedesetih trajala je sve dok se ne otrezniš. Prve izbore koje sam devedesetih pratio kao novinar pamtim po flaši od pet litara viskija u sedištu Srpske radikalne stranke u Francuskoj ulici. I pečenju po stolovima. I pitanju nekog radikala: "Je l' više voliš od rebarca, il' od krtine?" I po mladom radikalu Vučiću u košulji s kratkim rukavima i kravatom, koji je stalno nešto trčao sa papirićima u rukama i došaptavao Šešelju rezultate. A onda bi mu Šešelj nešto šapnuo, pa je on opet trčao u susednu prostoriju, te se vraćao ko Brzi Gonzales. Tada sam shvatio, gledajući Vučića u sprintu iz prostorije u prostoriju, kako u stvari izgleda hodajuća Kancelarija za brze odgovore
Piše: Dragoljub Draža Petrović
Datum: 19/04/2016

Draža Petrović: Svi moji izbori, ili na početku beše Šećeroski

Foto Profimedia

Kad ja dođem na vlast, neće više biti lakiranja noktiju do pola tri - pričao je predsednički kandidat Nikola Šećeroski u predizbornoj kampanji pre 26 godina, s pozajmljenim komšijinim dva broja većim naočarima na nosu, u socrealističkoj scenografiji studija Televizije Beograd kojim je dominirao raskošni cvetni aranžman posred stola.

Razjeđen činjenicom da je zatekao neku opštinsku službenicu kako u radno vreme plete džemper (''Dođem ja kod nje, a ona plete, molim vas lepo''), Šećero(v)ski Nikola, ali bez V, kako je uporno tokom celog predstavljanja ispravljao voditelja, postao je najsimpatičnija faca svih srpskih izbora.

Nikada, međutim, nije došao na vlast, ostao je u svojoj plastičarskoj radnji u Kaluđerici, koju je neki lenji birokrata uveo u registar kao četkarsko-metlarsku. ''Ja sam plastičar, nemam veze sa četkama i metlama!'', vikao je uzbuđeno u udarnom terminu predstavljanja predsedničkih kandidata, kojih je na tim izborima bilo ukupno 32 komada.

 

Draža Petrović
Draža Petrović

 

Na tim prvim izborima osvojio je, pričao mi je kasnije kada sam ga posetio u Ulici Milošev kladenac u Velikom Mokrom Lugu, najviše glasova od svih, ali sve su mu to pokrali, pa ga je otad uporno pratila CIA. Bar je on tako mislio, te se protiv CIA borio tako što je držao daljinski upravljač za televizor ispod jastuka. Tvrdio je da tako preusmerava CIA zrake.

"Uzimô moje glasove ko je hteo", bio je ubeđen i uzbuđen Šećeroski Nikola dok smo pričali 15 godina kasnije kako su ga pokrali na prvim srpskim izborima. Nije imao svoje ljude da čuvaju izborne kutije, žalio mi se, te je ispalo da je dobio nešto više od tri hiljade glasova.

Pošto su mu pre televizijskog predstavljanja ukrali naočare, pozajmio je komšijine s približnom dioptrijom i njegova predizborna emisija postala je hit u Srbiji, čak i u tadašnjem hroničnom nedostatku Jutjuba, jer su se video-kasete kopirale i prenosile s video-rikoredera na video-rikorder.

"Govorili mi neki da sam mnogo smešan. Ja takvima kažem: smejali ste se - sad plačite! Vidite kakva vam je sad vlast. Ja kad sam govorio da će bude tako, niste verovali. Pitaju: kako si znao? To je moja stvar kako sam znao, iz glave sam sve pričô, i sve tačno", pričao mi je Nikola negde 2005.

Posle je batalio politiku.

"Ne pratim više ni novine ni televiziju. Izgubio sam poverenje i u televizor, u sve!", rekao mi je Nikola na rastanku.

Tri godine kasnije Nikola Šećeroski je umro. Mora da je na samrti rekao: "Čuvajte mi Zorana Babića."

 

Nikola Šećeroski
Nikola Šećeroski

 

Devetog decembra 1990. godine bili su ti prvi srpski višestranački izbori, u pet sati ujutru sedeo sam kod kuma, onda je kumu zazvonio telefon, fiksni, na liniji je bio neki lik iz SPO-a, koji je dramatičnim tonom, kao da je intonaciju Vuka Draškovića svakodnevno vežbao pred ogledalom, rekao: "Brate, ustaj, otadžbina je u pitanju!"

Kakva more otadžbina u pet sati, zapitao se kum, držeći slušalicu u jednoj i pivo u drugoj ruci. Taj lik iz SPO-a, tip koji je živeo u kumovom novobeogradskom komšiluku, imao je šest ćerki i stanovao u suterenu solitera, te bio skroz ubeđen da ako Drašković Vuk tog dana ne pobedi Slobu Miloševića, Srbiju će pogoditi Halejeva kometa.

Intimno je verovao da će Vukovom pobedom iz sedmog puta dobiti sina, a ako ne dobije sina, da će makar dobiti kralja.

"Brate, oblači se i u odbranu otadžbine", objašnjavao je kumu komplikovanu situaciju: kontrolor SPO-a na nekom biračkom mestu naprasno se razboleo, u sedam je otvaranje birališta, te ako kum iz ovih stopa ne krene tamo da ga zameni, ništa od kralja, a ništa ni od eventualnog naslednika muškog pola.

Kum je onda mamuran sedeo ceo dan na biračkom mestu, ni u WC nije išao zbog otadžbine, te mi se javio u neko doba i rekao: "Kume, pukli smo!"

Kad su istresli listiće iz kutije, kum umalo nije dobio fras, na skoro svakom listiću bio je zaokružen SPS, zvao je onog lika iz SPO-a što ima šest ćerki, a on je zvučao ko da se upravo obesio o luster u kujni i istovremeno pokušao da intonacijom imitira Vuka Draškovića. "Krađa", krkljao je kroz slušalicu. Otad mu se izgubio svaki trag.

Karakteristika svih opozicionih stranaka na izborima devedesetih bio je početnički štos: nađu svoj najbolji prosek u mesnoj zajednici Donji Suvopizdić, opština Gornji Suvopizdić, pa počnu da slave pobedu već u pola devet uveče, a bilo je to praistorijsko vreme kada CESID još nije postojao. CESID, tajno društvo koje nedeljom uveče, obično jednom godišnje, u 21 sat, izračuna ono što RIK ne mož da izračuna dve nedelje, valjda jer im RIKnu kompjuteri, tada još nije izmišljen, pa je reprezentativne uzorke saopštavao kontrolor SPO-a ili DS-a s biračkog mesta Donji Suvopizdić broj 54. Onda smo jedne noći, naravno kod kuma, slušali B92, gde su javili da opozicija ubedljivo vodi na nekom Suvopizdiću. Operisani od političke analitike, tog atraktivnog zanimanja nastalog daleko posle CESID-a, popili smo sve u kući, uključujući komovicu za proširene vene koju je kumova mama držala u frižideru, i onda smo ujutru uključili TV: "Auuu, pobedio Sloba!"

Pobeda opozicije na izborima devedesetih trajala je sve dok se ne otrezniš.

Prve izbore koje sam devedesetih pratio kao novinar pamtim po flaši od pet litara viskija u sedištu Srpske radikalne stranke u Francuskoj ulici. I pečenju po stolovima. I pitanju nekog radikala: "Je l' više voliš od rebarca, il' od krtine?" I po mladom radikalu Vučiću u košulji s kratkim rukavima i kravatom, koji je stalno nešto trčao sa papirićima u rukama i došaptavao Šešelju rezultate. A onda bi mu Šešelj nešto šapnuo, pa je on opet trčao u susednu prostoriju, te se vraćao ko Brzi Gonzales. Tada sam shvatio, gledajući Vučića u sprintu iz prostorije u prostoriju, kako u stvari izgleda hodajuća Kancelarija za brze odgovore.

One najvažnije izbore, dvehiljadite godine, propustio sam jer me je redakcija poslala da budem reporter na pripremama kandidatkinja Mis Yu na Tasosu. Bilo je ludo: Mirjana Milojković, zvanična mis Prolom Banje, pričala mi je da nije bitno ko pobedi - naravno, na izborima za mis. Na ovim drugim izborima, bogami, pozivala je da glasaju za njene sponzore - SPS Prokuplja: "Oni su mi pomogli u svemu. Dali su mi 18.000 dinara i kupila sam garderobu. Želim puno da im zahvalim. Stvarno su carevi."

S Tasosa sam stigao sutradan ujutru, na televiziji je išla izjava Ivana Markovića koji je proglasio ''stoprocentnu pobedu Slobodana Miloševića'' u reprezentativnom SPS-JUL izbornom uzorku - selima Svinjare i Klokot Banja, negde na Kosovu.

U tom trenutku, kad je SPS preuzeo taktiku opozicije da proglašava pobede na uzorku vukojebnih mesnih zajednica, shvatio sam - konačno smo pobedili! Kum nije imao kome to da javi jer je onaj lik iz SPO-a što ima šest ćerki misteriozno nestao.

Posle Slobe, na izbore sam izlazio rutinski. Ključna stvar tih izbora bili su spotovi. Svi su vrveli od besmislenog optimizma. U njih bi poverovao samo onaj ko nikada ranije nije okusio izbore niti vreme posle izbora, kada svi ti likovi izađu iz spotova i pređu u realnost.

Imam sam komšiju koji je promenio tri stranke u životu, ali je uglavnom ubadao opozicione, pa je 2012. rešio da se oproba u vladajućem DS-u. Stavili ga na opštinsku odborničku listu kao 39. po redu, pa je danima prebrojavao one ispred sebe i onda mi jedno veče rekao: "Zar smo se za ovo borili? Pa ko je ovaj pod brojem 23, neki balavac." Zaključio je da oni ispred njega nemaju ni trunku iskustva ko on. Bili su to oni izbori kada je DS blago pukao, a na dan drugog kruga izbora, Nikolić je išao na Tadića, DS je smislio foru da šalje SMS poruke gde se kao pošiljilac navodi Boris Tadić. Ličilo je da vam lično predsednik šalje poruku, naravno, svi su shvatili da je u pitanju trik. Sem, naravno, mog komšije.

"Komšija, izgleda su ovi iz DS-a shvatili moje kapacitete. Pogledaj, lično mi je Tadić poslao poruku... Video je na koga može da računa u ovim teškim trenucima", rekao mi je komšija čitajući mi poruku gde Tadić njega lično poziva da izađe i glasa.

Onda je uveče javljeno da je Nikolić pobedio. Komšija je rekao kratko "j..i ga", pa počeo da šalje poruke Borisu Tadiću, sa idejama kako da prevaziđe ovu situaciju. Tadić mu ništa nije odgovorio. Mora da nije imao vremena.

Setio sam se onda, poslednji put kada sam video Nikolu Šećeroskog, tražio mi je broj Tome Nikolića. Rekao je: "Hoću da pomognem!"


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



mirko
19.04.2016 - 15:30
Babić
Mislim da se pokojni Šećeroski prevrće u grobu, kada mu jave šta priča Babić. On je bar znao gde se nalazi i kada se održavaju izbori.
Данко Б. Марин
19.04.2016 - 19:21
Онако уз ћевапе ....
Ник Шећероски - бенигна претеча садашњег Александра Вућића!СНС тим вероватно студира Никове наступе и ГОВОРЕ, само што Вучић убедљивије лупета после СРС праксе .....