Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Draža Petrović: Ko uvek sme da vas pogleda u oči? Niko!

Šesnaest godina posle izbora na kojima je Koštunica pobedio Miloševića, u Srbiji je ostalo veoma malo onih "koji uvek smeju da vas pogledaju u oči", što je bio tadašnji slogan za predsedničke izbore, možda i najbolji izborni slogan u Srbiji svih vremena. Ovih dana je i neki marketinški mag smislio da su izbori u Srbiji veoma jednostavna igra u kojoj svi tri godine trče za jednim čovekom ko muve bez glave, a na kraju uvek pobedi Vučić
Piše: Dragoljub Draža Petrović
Glavni urednik Danasa
Datum: 04/04/2016

Draža Petrović: Ko uvek sme da vas pogleda u oči? Niko!

Foto Profimedia

Sudbina je htela da za Vojislava Koštunicu nikada nisam glasao ni utrnulom, ni neutrnulom rukom, mada ima mnogo onih koji tvrde da su onomad, pre 16 godina, to učinili utrnulom. Sedam dana pre septembarskih izbora 2000. redakcija me je poslala u Grčku na odgovoran zadatak reportera sa priprema finalistkinja za Mis Jugoslavije.

Misice su ostale dve nedelje, međutim ja sam, zbog ozbiljnosti trenutka, ipak prekinuo službeni put i u zemlju sam se vratio jutro posle izbora, prethodno ubedivši prisutnog modnog fotografa da na Tasosu napravi fingirano glasanje među lepoticama od kojih se većina zalaže za mir u svetu i gladnu decu u istočnoj Africi. Rezultati su bili "odlični". Koštunica je ubedljivo pobedio. Tek kasnije sam shvatio kako je izgledao izborni dan na tasoskom biračkom mestu - najmanje 20 od 30 misica prethodno su pitale "za koga treba da glasamo". I svi su im rekli - glasajte za Koštunicu. Pa su one onda glasale.

I tada sam otprilike shvatio čemu služe izborni slogani i predizborne kampanje - da nekome ko nema pojma za koga bi valjalo da glasa diskretno kažeš - glasaj za ovog. A pošto birača ima nekoliko miliona više nego onih misica sa Tasosa, ne možeš da ideš baš od svakog do svakog i objašnjavaš mu, nego u tu svrhu postoje predizborni slogani, predizborne parole i sve ostale predizborne ujdurme srednjeg intenziteta.

Šesnaest godina posle izbora na kojima je Koštunica pobedio Miloševića, u Srbiji je ostalo veoma malo onih "koji uvek smeju da vas pogledaju u oči", što je bio tadašnji slogan za predsedničke izbore, možda i najbolji izborni slogan u Srbiji svih vremena.

"To nije Koštunica, već Al Paćino", gotovo da smo naknadno poverovali Goranu Matiću, visokom oficiru JUL-a, koji je septembra 2000. godine, govoreći o reklamnom panou na kome su Koštunici prikazane samo oči, karakterističnim "šprehfelerovanim" cinizmom izneo ovu, tek sad smo shvatili - veoma interesantnu tvrdnju.

Pa se onaj slogan završio neslavno: pola Koštuničinih glasača, već koju godinu kasnije, nije moglo da ga vidi očima. I to je pokazalo da je put od slogana "Ko uvek sme da vas pogleda u oči", do slogana "Koga ne možete da vidite očima", veoma kratak. S tim što je vera u Al Paćina ostala nepromenjena, pa su se mnogi tešili da su tada zapravo glasali za njega, a ne za Koštunicu.

Iako je drugi tadašnji slogan: "Koštunica, čovek iz komšiluka", zapravo bio vizionarski. Jer čoveka koji je pobedio Miloševića danas možete sresti negde u komšiluku, kako vuče cegere sa pijace.

Predizborni slogani, za razliku od tog, nisu baš vizionarski. Na prvim višestranačkim izborima, 1990, SPS je imao parolu: "Sa nama nema neizvesnosti". Ona je trebalo da ukaže kako je Srbija u pravim rukama, malko fucnutih, ali reformisanih članova Komunističke partije Jugoslavije, s kojima će sve biti izvesno, pošto su ispekli zanat. Usledila je decenija najvećih, gotovo epohalnih neizvesnosti, tako da je od tada biračko telo naučeno da slogane čita kontra od onoga što na njima piše.

Neki Nemci su svojevremeno smislili parolu "Nemačka pobeđuje na svim frontovima", koja je krasila plakate i naslovnice širom sveta sve dok Nemačka u jednom momentu nije shvatila da im mnogo bolje ide fudbal nego frontovi. I onda je Gari Lineker posle poraza od Nemaca 1990. izjavio: "Fudbal je veoma jednostavna igra u kojoj 22 igrača trče za loptom 90 minuta, a na kraju uvek pobeđuju Nemci."

Ovih dana je i neki marketinški mag smislio da su izbori u Srbiji veoma jednostavna igra u kojoj svi tri godine trče za jednim čovekom ko muve bez glave, a na kraju uvek pobedi Vučić. Inače, čistokrvni Nemac po najnovijem životnom ubeđenju. Toliko čistokrvan da bi mogao da se zove Alexander Wolfić.

Naprednjačka izborna lista, naime, zove se "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje", mada bi bilo bolje da SNS na plakatima napiše i neki rezultat, kako građanstvo ne bi držali u rezultatskoj neizvesnosti. Pa da se izborna lista zove "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje rezultatom nula prema pet". Što bi u formi slogana izgledalo ovako: "AleksandarVučić - Srbija 0:5". Pošto je Marko Đurić još posle poslednjih pregovora u Briselu slavodobitno saopštio da je Srbija tamo trijumfovala rezultatom pet prema nula, takozvanom "petardom".

Ili makar da piše: "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje iz keca u keca". Ali to mnogo asocira na kečeve, kao ocenu, a manje na kečeve iz rukava.

Srpska opozicija, u nedostatku originalnih programskih ideja, mogla bi da uzvrati kontrasloganom, koji bi bio veoma sličan: "Srbija pobeđuje, ali Vučića". Posebno jer se izborne ideje srpske opozicije trenutno svode na dve ključne premise: porašće plate (ne znamo kako), pašće Vučić (takođe ne znamo kako).

Svojevremeno, kada je Arkanova Stranka srpskog jedinstva učestvovala na nekim izborima devedesetih, imali su parolu: "Mi držimo reč". Pa se neki genijalac setio da ide od plakata do plakata i "reč" prepravlja u "reket", te je ceo Beograd bio oblepljen plakatima: "Mi držimo reket".

Tvorac slogana "Srbija pobeđuje" verovatno nije razmišljao da će se sada neko dosetiti pa ići sa flomasterom acetoncem od plakata do plakata, od bilborda do bilborda, i dopisivati prezime premijera, pa će cela Srbija nastupati pod geslom: "Srbija pobeđuje Vučića".

Srpska napredna stranka, sa druge strane, odavno smatra da je Vučić personifikacija Srbije, dakle da je ceo poslovni prostor od Horgoša do Dragaša njegov mali trosobni stan, takoreći privatna holding kompanija, pa neće biti čudnovato ako njihovi predizborni plakati budu na to sugerisali više nego geslo: "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje". Tako da možda osvane plakat premijera u prirodnoj veličini na kome će pisati: "Srbija, to sam ja". Što bi bio fenomenalan slogan naprednjaka za sledeće izbore.

Na kojima će na kraju, što reče Gari Lineker, izgleda opet pobediti Nemci, pošto opozicija - uz sve raširene mane - ovog puta nije uspela da smisli ni slogan koji je vredan pažnje. Pa im je ostalo jedino da pošalju nekog sa acetoncem da dopisuje plakate naprednjaka.

Kada sam se pre neki dan vraćao sa nekog službenog puta, u kolima smo se takmičili ko će tečnije da pročita predizborne parole na bilbordima DS-a, koje više liče na brzalicu. "Dostojanstvo vam niko ne može oduzeti" - ajd to pokušajte da ponovite nekoliko puta zaredom. Tako da smo na kraju došli do zaključka kako bi bilo bolje da su demokrate na bilbord stavile, na primer, parolu: "Raskiseliše li ti se opanci" ili "Ture bure tura, bure Ture gura, bolje Ture bure gura neg što Ture bure tura" ili "Odosmo u kotlokrpa, kad kotlokrp krpi sa svojih devet kotlokrpovića, a stara kotlokrpovica u kotlokrpovim kolima vodu nosi!". To bi bar neko pokušao da pročita, što ne znači da bi uspeo. Tajna slogana verovatno i jeste da budu neobični, a ne tipični primeri iz antologije "Sto najboljih fraza svih vremena".

Svojevremeno je JUL imao slogan: "Kevo, ja ću ulevo". Demokratska stranka Srbije imala je "Različak", a Demokratska stranka "Pošteno", što jesu bili štosni slogani, koje ste mogli da upamtite iz prve. "Za pravednu Srbiju" i "Živeti sad" su verovatno najgluplji slogani u istoriji DS-a, izgledaju kao da su ih smišljala dva sveže uduvana studenta koji su upravo osnovali marketinšku agenciju. I onda je na njihova vrata zakucao prvi klijent, u narodu poznatiji kao Bojan Pajtić. I rekao:

 

Draža Petrović
Draža Petrović

 

"Dajte nešto efektno, a jeftino!"

"A vi ste?", pitao je uduvani student broj 1.

"Ja sam iz DS-a, znate onaj..."

"Aaaa, pa je l' kod vas onaj Mićunović glavni?", pitao je uduvani student broj 2.

"Ja sam glavni, ali je i on tu bitan!", viknuo je Pajtić.

"Imamo za vas odličan slogan: 'Za pradedinu Srbiju'..."

"Jao, nemojte to..."

"Hoćete onda: 'Dekin kolač'. To vam je ko ono: 'Bakin kolač'."

"Ma dajte, pustite te bake i deke, hoću nešto efektno. A jeftino! Kao ono 'Za pradedinu Srbiju', ali da se ne pominje pradeda."

"Pa što ne kažete odmah! Evo imamo jedan jeftin: 'Za pravednu Srbiju'. Na to će da padne pola Srbije, a ne košta ni 65 evra."

"Joj, genijalci ste...", uzviknuo je Pajtić.

"A hoćete li možda ovaj od 42 evra: 'Živeti sad!' To asocira biračko telo da će živeti ko u Sjedinjenim Američkim Državama, skraćeno SAD, i to odmah, takoreći sad."

"Svaka čast", platio je Pajtić, te onda otišao da javi kako je našao dva slogana, efektna a jeftina, i usput smislio nekoliko brzalica.

U međuvremenu se setio da onaj slogan od pre dve godine "Demokratija na staroj adresi", mada simpatičan, više ne može da se rabi, pošto se DS u međuvremenu iselio iz Krunske 69. Pa bi birači na toj adresi našli samo onog naslednika koji je dao ekskluzivnu ispovest Nedeljniku pre neki broj. Što, istina, uopšte ne bi bilo loše, imajući u vidu da bi on stvorio iluziju kako su se u Demokratskoj stranci, konačno, pojavila neka nova lica.

Radikali kojima bar 90 odsto Srbije ništa ne bi poverilo u ruke, smislili su slogan "Srbiju u sigurne ruke", a DSS i Dveri ono jednostavno "Sreća", pošto je opštepoznato da nesreća nikada ne dolazi sama, a videćete da ni sreća nikada ne dolazi sama, već uvek u koaliciji.

Za razliku od istorijskih izbora pre 16 godina, nijedna stranka na svoj plakat nije smela da stavi slogan tipa: "Ko uvek sme da vas pogleda u oči?" Razlog je jednostavan - od aktuelnih učesnika izbora u oči ne sme da vas pogleda ama baš niko. A ni vi ne možete njih očima da vidite.


Ukupno komentara: 5



Sva polja su obavezna.



todor
05.04.2016 - 12:16
obecanja
obecao je ono sto nije mogao da ispuni.Ispunio je sve sto nije smeo da obeca.
Rade
05.04.2016 - 12:16
Kao i uvek..
kao i uvek,neverovatan smisao za humor.Uzivam citajuci,svaki put.
Miloss
05.04.2016 - 19:59
Nevidljiva Srbija
Što vidiš -ne vidiš, što čuješ ne čuješ, a opet ništa ne čuješ i ništa ne vidiš. I eto genijalnog Dražinog zaključka . Nema nni očiju niti Srbije. Gledanje nije zabranjeno,jer nema šta ni da se gleda, a još manje sluša. Srbija obnevidela i ostala nevidljiva. A gde smo mi tu ? A ne vidimo se , pa mi smo nebeski narod , a nebo oblačno pa se ne vidimo i u oči ne gledamo. Bravo Dražo:
pera pisar iz ministarstva
12.04.2016 - 18:36
uvek dobar draza
osvezavajuca, analiticna kolumna, nemoze da omane bravo za drazu
georgina
05.04.2017 - 14:34
Cekajuci Godoa
Toliko dugo čekam da se okonča ovaj besmisao u Srbiji,tako da nisam ni primetila da su mi prošle najlepše godine života, i da sam postala sredovečna gospođa.Kako stvari stoje, načekaću se još,dok ne postanem baba sa minimalnom penzijom.Brine me jedino to,da li će ako poživim,postojati lider ovakvog potencijala,da ne kažem potentnosti, da zalajem najglasnije što mogu na tamo nekim izborima,vidim da je još jednom pobedio sve mrzitelje, pa i samog sebe,pa da mirno sklopim oči i završim sa čekanjem.