Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

Popij jednu, vidi na šta ličiš: Da li bi bilo manje terorizma da džihadisti barem "pijuckaju"?

Sve je više poznavalaca terorizma koji uviđaju da je u mnoštvu uzroka ekstremizma nedostatak i potpuna zabrana nekih relaksanata, u koje svakako spada alkohol u umerenim količinama. Da li bi bilo manje terorizma da džihadisti barem "pijuckaju"? To, naravno, objašnjava najveći poznavalac terorizma kod nas, ne znači da muslimanski ekstremizam treba "lečiti" konzumiranjem alkohola, već je to faktor koji treba imati u vidu prilikom proučavanja fenomena
Pišu Zorica Marković i Ana Mitić, trezne
Datum: 25/05/2018

Popij jednu, vidi na šta ličiš: Da li bi bilo manje terorizma da džihadisti barem "pijuckaju"?

Foto Profimedia

Da su autorke teksta popile po jednu, verovatno bi i članak, pisan u košnici utorka kada je prelom, a ona nervoza, bio bolji. Jer "čašica" alkohola može da ima pozitivne efekte. Taj vruć, oštar gutljaj koji čisti grlo i greje stomak, a onda i "razbistri" glavu, postoji možda koliko i čovek. Nastao je pre pisma, možda i pre točka, i jedan je od univerzalnih ljudskih proizvoda koji ne samo da je opstao do danas, već predstavlja važan deo života, posebno zapadne civilizacije.

Neki autori kažu da se sve promenilo onog trenutka kada se naš predak sagnuo i probao fermentisanu voćku palu sa drveta. Oni duhoviti, kao Stiven Bener, koautor jedne studije i biolog sa Floride, u fantastičnom članku o alkoholu u Nacionalnoj geografiji, konstatuje da je čovek sišao sa drveta da bi dobio pivo. Poenta našeg razvoja.

Možda je ta prva važna voćka bila nešto drugo a ne grejpfrut, iako je u pitanju jedna od najranijih vrsta fermentisanog voća korišćenog na Kavkaskim planinama, u regiji današnje Gruzije, i na planinama Zagros u Iranu, za spravljanje vina pre oko 7.400 godina. Kinezi su pravili neku vrstu vina od pirinča, meda i voća pre oko devet hiljada godina i to je najstariji namerno fermentisani alkoholni proizvod za koji se, navodno, zna. U delovima Južne Amerike, kukuruzno pivo poznato pod nazivom "chicha" bilo je pravljeno hiljadama godina. Bio je to, tradicionalno, ženski posao, spraviti korisnu i ukusnu žestinu. Drevni narodi, kao Inke, posvećivali su alkoholno piće bogovima, a s vremenom, umesto raznih vrsta voća, stavljali su psihoaktivne biljke u pivo. Alkoholna pića stvarno su dorađivana od svega što je moglo da se "ubaci" -- od borovih iglica do drvene smole i meda. Rane civilizacije pile su "piće" od sveg divljeg što je moglo da se fermentiše a bilo je dostupno, a kasnije i od domaćeg bilja. Kako je rasla razmena, a onda i razvijane tehnologije i tehnike, u drevnom svetu razvijalo se i pravljenje piva i vina.

Alkohol je uklesan u temelje zapadne kulture. On je oblikovao našu civilizaciju, u stvari, vrlo je menjao tok njenog razvoja i čak ga ubrzavao, kako tvrde pojedini istraživači.

Kafana je često u Srbiji korišćena kao lek za one "bolesti" za koje bi bilo preterano posegnuti za anksioliticima ili antidepresivima, pa se i preteruje sa odlascima u nju. Zbog toga se svaka studija i svaka saobraćajna nesreća povezana sa pijanstvom naglašava, iako je sve više onih koji govore da je poenta u umerenosti.

I pored toga, alkoholu ništa nisu mogli ni prohibicija, ona slavnija američka, niti onaj pokušaj amaterske srpske "ne prodajemo posle 22 sata", niti puritanske pojave u društvu, niti religije koje su rekle "ne" i na jednu jedinu kap. Ipak, možda je u alkoholu ključ kada se govori o ljudskoj agresiji i nasilju, i otpuštanju "ventila", što nemaju oni bez ikakvih poroka, makar i umerenih.

Profesor dr Dragan Simeunović sa Fakulteta političkih nauka kaže da primer džihadističkog ekstremizma pokazuje da je ponovo potrebno u istraživanjima razmotriti vezu između alkohola i nasilja iz raznih uglova, iznoseći vrlo interesantnu tezu. On nam otkriva da je sve više poznavalaca koji uviđaju da je u mnoštvu faktora koji uzrokuju takav ekstremizam nedostatak i potpuna zabrana nekih relaksanata, u koje svakako spada alkohol u umerenim količinama, a koji mogu dovesti do neurotičnih postupaka i napada na druge, navodno iz verskih razloga, a zapravo iz osećaja besa ili potištenosti.

"U prilog tome govori činjenica da su najveći broj terorističkih napada koji su izvedeni u ime i slavu Islamističke države u poslednjih nekoliko godina u Evropi i širom sveta počinili ljudi koji ne samo da nisu članovi, već nisu bili ni u kakvoj vezi sa ovom terorističkom organizacijom. To što je ona prisvajala njihova (zlo)dela, ne umanjuje istinitost te činjenice", kaže profesor Simeunović za Nedeljnik.

"Dok čovek Zapada, i uopšte pripadnici onih civilizacija kojima alkohol nije strogo zabranjen, svoju nervozu, brigu ili nesreću utapaju skoro svakodnevno bar u malim dozama alkohola, sa istinskim muslimanskim vernicima, pogotovo onim ekstremnim, to nije slučaj. Poznato je da alkohol u malim količinama deluje kao relaksant i da smanjuje osećaj brige i besa, što znači da je odsustvo ovakve prakse utapanja brige, besa i nezadovoljstva u nekoj maloj dozi alkohola dodatni podsticajni faktor ekstremističkog nasilja na ulicama ne samo SAD i Evrope već i u celom svetu."

Da li bi bilo manje terorizma da džihadisti barem "pijuckaju"? To, naravno, dodaje profesor, ne znači da muslimanski ekstremizam treba "lečiti" konzumiranjem alkohola, već je to faktor koji treba imati u vidu prilikom proučavanja ovog fenomena.

"U prilog tome govori i činjenica da onim muslimanskim zemljama u kojima se praktikuje umerena upotreba alkohola, kao recimo u Turskoj, nema masovnijeg okretanja ekstremizmu i terorizmu. Ta vrsta tzv. "umerenog islama" postoji i na Balkanu i u zavisnosti od sredine, proizvodi slične efekte. Što se tiče naših ljudi, kad su frustrirani, odu pa se napiju i naspavaju, a ekstremni islamski vernici u Evropi kojima je zabranjen alkohol, ponekad uzmu bombu, nož ili sednu u kamion i gaze ljude", ističe Simeunović.

Na pojavu i opšte činjenje nasilja utiču brojni faktori od kojih su neki bitniji. Svojevremeno se dosta istraživala veza između upotrebe alkohola i nasilja, da bi ta istraživanja potom bila potisnuta novim i naoko interesantnijim istraživačkim projektima koji su se bavili nekim drugim uzrocima nasilja u ljudskom društvu. Potpuno se danas previđa da je jedan od glavnih uzroka nasilja u SAD o kojem se toliko priča i ispredaju mitovi tesno povezan sa zloupotrebom alkohola, što potvrđuju brojne statistike, ističe Simeunović.

"Umesto toga mi radije prihvatamo razne afektivne teze da je visok procenat nasilja na tlu SAD posledica toga što su ih naselili 'kriminalci i duševni bolesnici pušteni iz engleskih i drugih zatvora', zatim da je glavni uzrok nasilja visok procenat psihički obolelih i neurotičnih osoba u toj zemlji ili pak da je uzrok nasilja mogućnost lake kupovine oružja. Iako bez sumnje ne treba odbaciti nijednu od tih teorija, već s obzirom na mogućnost genetskog nasleđivanja sklonosti da činimo neke radnje, ili pak očiglednog uticaja lakog pristupa oružju na činjenje zločina, veoma bitan uzrok nasilja je konzumiranje alkohola u spoju sa posedovanjem oružja i incidentnom situacijom", kaže profesor Simeunović.

Ako se zna da je kafana, kao i humor, nešto što je duboko ukorenjeno u našu tradiciju, mi kao nacija bar po tome ne bi trebalo da ikada posegnemo za bilo kojim antidepresivom, ali bi trebalo i da obratimo pažnju na vezu alkohola i nasilja, posebno porodičnog. Međutim, kako je u umerenosti lek, nekih "ventila" se ne treba odricati ako su na korist.

"U psihoterapijskom pravcu kojim se bavim, humor je blagotvoran i najbolje razbija iracionalna uverenja koja klijenti imaju. Kada čovek počne sam sebi da se smeje zbog toga koliko je iracionalan bio, ceo posao je završen. Kafana je takođe lek. Način da se opustimo i da napravimo psihičku dekompresiju. Hedonizam je neophodan. Pogotovo kad se zasluži", rekao je doktor Vladimir Đurić, doktor medicine, specijalizant psihijatrije i edukant psihoterapije, nedavno u intervjuu za naš Original magazin, dajući definiciju lekovitosti odlaska u kafanu i -- opreznosti.

Profesor dr Vladimir Diligenski, načelnik kliničke psihijatrije, pomoćnik generalnog direktora KBC "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju, u jednom od intervjua za Nedeljnik govorio je o najboljem uticaju iz kafane na ljudsku psihu, jer, iako se možda ne pije, u kafani se socijalizuje:

"Srbija je zemlja koja još ima dosta dobru socijalnu situaciju, u Srbiji se ljudi još druže. Kafana kao mesto za psihoterapiju i dalje je mesto gde se donose odluke. Vrlo je važno da li čovek ima osobu od poverenja sa kojom može da razgovara o svom problemu. Ako imate jednu, bogat ste čovek, ako imate dve, prebogat. Ako se vi dobro osećate, družite, igrate, pričate viceve, onda se i nasmejete, sve vam je lakše i odete kući prezadovoljni. To vam je kao jedna grupna psihoterapijska seansa", objasniće dr Diligenski lekovitu kafansku stranu.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.