Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svedočanstvo

Kakve su veze Memoranduma SANU i Slobodana Miloševića

"Prihvatanje Memoranduma je zapravo prihvatanje gipsanog modela, kolektivnog arhetipa koji zapravo predstavlja ideološku projekciju, a ne realnost života", govorio Milošević
Datum: 22/09/2016

Kakve su veze Memoranduma SANU i Slobodana Miloševića

Foto Profimedia

Slobodan Milošević se u prvi mah javno nije izjašnjavao o Memorandumu, mada te 1986. nije ni imao neku političku težinu. Znao je da ne sme da uđe u sukob sa srpskom intelektualnom elitom ukoliko planira da dođe na čelo države. A planirao je.

Milošević, međutim, u tumačenjima Memoranduma nije odskakao od zvaničnog stava partije, a još se prepričava njegova opaska: "Šta hoće ovi akademici". Upućeniji u tadašnje partijske prilike navode da je Milošević slepo sledio Stambolićeve opaske na račun SANU. Na jednoj tajnoj sednici, Milošević će konstatovati: "Šta je drugo nego crni nacionalizam pojava Memoranduma SANU, u kome se predlaže razbijanje Jugoslavije. To znači likvidiranje postojećeg uređenja naše zemlje, odnosno razbijanje posle koga nema opstanka nijednom narodu ni narodnosti".

Ili: "Prihvatanje Memoranduma je zapravo prihvatanje gipsanog modela, kolektivnog arhetipa koji zapravo predstavlja ideološku projekciju, a ne realnost života".

Akademici su, ipak, cenili to što se Milošević bar nije u tolikoj meri suprotstavio SANU, mada su se mnogi njeni članovi, čak i većina onih koji su bili u Komisiji za pisanje Memoranduma kasnije oštro protivili Miloševićevoj politici.

A Milošević je tek krajem 1989. godine izjavio: "A što se tiče Srpske akademije nauka, ne vidim zaista zašto ona ne bi imala uticaj na politiku u Srbiji, koji je to narod u svetu, koja je to razumna država koja se stidi svoje akademije nauka."

Zato opononenti SANU - koji je stavljaju na listu odgovornih za razbijanje SFRJ - smatraju da su Miloševićeva retorika i Memorandum počeli da koketiraju krajem osamdesetih, a posebno početkom devedesetih.

Tek, SANU je iz tog sukoba sa rukovodstvom izašla kao kratkoročni pobednik. Memorandum je nakratko stavljen ad akta, a razvoj događaja u Jugoslaviji ubrzo je, ne onako kako je Stambolić predviđao, povampirio Memorandum, ali i napade na njega.

Akademici Kosta Mihailović i Vasilije Krestić ovako su videli odnos Memoranduma i Slobodana Miloševića:

"Kada je na tlu Jugoslavije došlo do secesije, koja je dovela do krvavog građanskog, međunacionalnog i verskog obračuna, međunarodna javnost se upoznala sa fundamentalističkim idejama prožetom „Islamskom deklaracijom" Alije Izetbegovića, kao i rasističkim sadržajem knjige „Bespuća povjesne zbiljnosti" Franje Tuđmana. Antisrpskoj propagandi je smetalo što su politički lideri Muslimana i Hrvata, zbog njihovih opredeljenja, opravdano žigosani, pa je požurila da u svoje igre uvuče i Slobodana Miloševića, pripisujući mu da je prihvatio Memorandum kao nacionalni program Srbije.

Insinuacija da je Milošević sprovodio nacionalni program sadržan u Memorandumu predstavlja čistu konstrukciju. Ova tvrdnja je inspirisana razvojem događaja i potrebom antisrpske pro pagande da zvanične i nezvanične organe Srbije drži pod stalnom optužbom. Ta konstrukcija je neodrživa već zbog toga što Memo randum nije nikakav nacionalni program. To se, izgleda, mora mnogo 84 puta ponoviti, budući da antisrpska propaganda, bez ikakvog osnova, stalno pokušava da uveri svet u suprotno.

Odnos Slobodana Miloševića prema Memorandumu bio je predmet mnogih nagađanja. Prava istina je da, tokom političke kampanje protiv Memoranduma, on nije mogao imati drugačiji stav od Predsedništva Saveza komunista Srbije, čiji je bio član. Međutim, neke činjenice govore da je on kritikovao sastavljače Memoranduma više zbog partijske discipline nego iz ličnih uverenja. Tokom političke kampanje u Srbiji bilo je zapaženo da su njegove kritike bile retke i relativno odmerene. Po preuzimanju ključnog političkog položaja u Srbiji, kada se našao u situaciji da bitno utiče na pravac političke akcije, on je obustavio kampanju protiv Memoranduma. Značaj ove činjenice ne umanjuje to što je obustavljanje napada na SANU bilo sastavni deo demokratizacije društva, izmenjenog odnosa prema inteligenciji, slobodi govora, kao i uvođenju višepartijskog sistema."

 

SVI TEKSTOVI OVDE


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.