Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Magazin

Da li je seks motor istorije: Kako je "poreklo sveta krojilo sudbinu planete, pa i Srbije

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je govorio da je vlast "najsnažniji afrodizijak". Besedi se da je upravo tom opaskom spasao predsednika Ričarda Niksona neprijatne scene tokom razgovora u Pekingu s kineskim liderom Mao Cedungom, kojem su svako veče dovođene u krevet po dve devojke, često nevine. A opet, na Starom kontinentu, zbog bračnih neverstava ne gubi se vlast, niti se napušta politička scena
Datum: 15/11/2018

Da li je seks motor istorije: Kako je "poreklo sveta krojilo sudbinu planete, pa i Srbije

Foto: Profimedia

Kažu da je Gistav Kurbe svojom čuvenom slikom iz 1866. godine "Poreklo sveta"( na njoj je nacrtana obnažena nepoznata dama s raširenim nogama i genitalnim organom u prvom planu) hteo da kaže da je "seks motor istorije". Vekovima su ljudi, muškarci i žene, hetero ili homoseksualci, koristili seksualne odnose da bi se domogli vlasti, položaja, privilegija, sve do pre pola veka, odnosno 1963. godine, kada je britanski ministar Džon Profumo bio primoran da podnese ostavku zbog toga što je delio ljubavnicu s pogrešnim čovekom, diplomatom Sovjetskog Saveza u Londonu. Od tada, vanbračni seksualni odnosi, posebno u anglosaksonskom svetu, postaju mač s dve oštrice, nisu samo sredstvo da se dođe do vlasti, već veoma često bivaju vrata za izlazak s političke scene. Tim pre što su na velika vrata ušla tehonološka dostignuća u džepnim izdanjima, pristupačna svima, fotografski aparati, diktafoni, video-kamere, danas i smartfoni, idealni da sačuvaju trag koji lako postaje oružje za ucenu.

Pre nego što napravimo panoramski prikaz odnosa seksa i vlasti kroz istoriju, osvetlićemo jedan deo povesti pod svetlom "crvenih lampiona", koji je svima nama koji živimo ili smo živeli u Srbiji posle Drugog svetskog rata, nepovratno promenio životni put na ovoj planeti.

Priča počinje neposredno po završetku Prvog svetskog rata i od jednog izuzetno nadarenog bečkog Jevrejina Arnolda Dojča, dvadesetogodišnjaka koji je pored maternjeg nemačkog jezika, fluidno govorio engleski, francuski, holandski, italijanski i ruski, sledio ideje o seksualnoj revoluciji Vilhelma Rajha i preko austrijske komunističke partije postao špijun Kominterne. Dojč će zahvaljujući svom vrlo raskalašnom biseksualnom životu i propagiranju slobodne ljubavi i otvorenih veza, vrbovati brojne mlade ljude iz bečkih jevrejskih dobrostojećih porodica da rade za Sovjetski Savez.

Među njima je bila i Lici Fridman, rođena kao Alisa Kolman. Lepa Bečlijka će poslužiti Dojču da vrbuje razbarušenog britanskog buntovnika Kima Filbija, inače sina britanskog orijentaliste Džeka Filbija, koji se preobratio u islam i postao šeik Abdulah. Filbi se toliko zaljubio u Lici i njenu preplavljujuću ushićenost komunističkim idejama i snovima o pravednijem društvu, da je bez većeg otpora postao špijun Kominterne, pod nadzorom Dojča, čije je šifrovano ime bilo Oto.

Filbi dobija zadatak od Dojča, odnosno Kominterne, da oformi takozvanu kembričsku grupu, koja će u istoriju međunarodne špijunaže ući kao Kembričska petorka. Znajući da je libido najbolje sredstvo za postizanje ciljeva, Filbi stupa u kontakt sa starim prijateljem iz kembričskih dana, Entonijem Blantom, inače članom Apostola, čuvenog tajnog udruženja kembričskih studenata. Blant je bio briljantan student, postaće čuveni istoričar umetnosti, iz ugledne porodice i homoseksualac. Blant će odmah regrutovati svog prijatelja i još prosvetljenijeg studenta Gaja Burža, sina visokog oficira britanske mornarice, kojeg je prethodno uveo u Apostole i koji je, kao i on, homoseksualac.

Sa svoje strane, u klub sovjetskih špijuna, Burž će "preko kreveta" uvesti Donalda Meklina, sina bogatog britanskog barona, a zatim i Džona Kernkrosa. Od Kembričske petorke samo je Filbi heteroseksualac, i to vrlo promiskuitetan. Ali, to ne treba da čudi, u ambijentu isključivo muških univerziteta u seksualno fobičnom društvu, ne predstavlja iznenađenje što mladi, obrazovani ljudi, zadojeni libertizmom, imaju homoseksualna iskustva.

I sada dolazimo mi, Srbi, na red. Jedan od vrbovanih špijuna, za račun sovjetskih komunista, preko homoseksualnih veza Kembričske petorke, jeste Džejms Klagman. Na jednoj strani, Klagman, koji je dobio nameštenje u Kairu početkom 1942. godine, kao koordinacioni obaveštajac za Jugoslaviju, počinje da prepravlja izveštaje s terena i da izmišlja nepostojeće uspehe jugoslovenskih komunista pod vođstvom Josipa Broza Tita. Klagman lažira sve, od brojnosti komunista pod oružjem u Jugoslaviji do njihovih akcija, pri čemu često napade i diverzije protiv nemačkog okupatora pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića, pripisuje partizanima.

Štaviše, Klagman koristi svaku priliku da ocrni generala Mihailovića i pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini. Na drugoj strani, Blant i Burž u londonskom prestižnom salonu (poznatom po, eufemistički rečeno, boemskom stilu provođenja večeri i noći tokom rata) Tereze Mejdžor - odnosno u kući lorda Viktora Rotšilda, tada visokog oficira britanske vojne obaveštajne službe, poznate kao MI5 - pričaju, malo za stolom, malo u posteljini, bajke o partizanskom pokretu u Jugoslaviji.

Izveštaji Klagmana i rad Kembričske petorke na domaćem terenu u Londonu, presudno će uticati na odluku britanskog premijera Vinstona Čerčila da počne da naoružava i pruža svaku drugu logističku podršku jugoslovenskim komunistima i da okrene leđa Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini. Erik Artur Bler je sve to znao još 1944. godine, i to je napisao u predgovoru svog romana "Životinjska farma" kao eklatantan primer kako je britanska obaveštajna služba, uz pomoć medija, zarad viših ciljeva, kreirala fikciju o partizanskom pokretu u Jugoslaviji i Josipu Brozu, minimizirajući ili ocrnjujući generala Mihailovića i njegove borce. By the way, Erik Artur Bler je pravo ime Džordža Orvela. Svetska naučna javnost će to saznati tek 2002. godine kada su izašli nepobitni dokazi o vezama Klagmana i Kembričske petorke, a u Srbiji se svejedno i dalje veruje filmovima Veljka Bulajića.

Pre nego što se vratimo planetarnoj priči o seksu i politici, svi oni koji bi da zloupotrebe prethodno napisano kao izgovor za raspaljivanje mržnje prema homoseksualcima ili Jevrejima, pošto znam da im je u srcu Rusija, nek se zamisle nad činjenicom da su Klagman i Kembričska petorka radili za Sovjetski Savez i ljude koje ruski predsednik Vladimir Putin tiho rehabilituje, počev od Staljina.

Da se vratimo našem "Poreklu sveta" Gistava Kurbea. Sve do pojave hrišćanstva, seks nije doživljavan traumatično, nije bilo hipokrizije i prostitucija je bila vrlo raširena i legalna, štaviše u pojedinim prehrišćanskim kulturama bila je sveta. Zevs, vrhovni bog u grčkoj mitologiji, prikazan je vrlo promiskuitetno, spreman da se pretvori u svaku životinju za malo kopulacije, od bika da zavede Evropu do labuda da opčini Ledu. Za Solomona, Davidovog sina, legenda kaže da je imao sedamsto žena i trista naložnica. Otac svetske književnosti, Homer, pisao je o ratu zbog jedne žene Helene ("Ilijada"). Verovatno su pravi razlozi za rat Ahejaca i Trojanaca bili druge prirode, ali Homer je izabrao Helenu i njenu ljubavnu priču s Parisom. Otac istorije, uz Herodota, Tito Livije, opisujući stvaranje Rima ispričao je sagu o otmici Sabinjanki, kako bi Romul i njegovi sledbenici naselili novi grad, koji će postati "večan".

Istorija pamti mnogo žena koje su uspele, na ovaj ili onaj način, da se dokopaju vlasti, direktne ili indirektne. Ipak, posebno mesto zauzimaju četiri kurtizane koje su se vinule do vrha vlasti koristeći svoje seksualno umeće: Aspazija, Teodora, Marioca i Evita Peron.

Aspazija iz Mileta bila je dugogodišnja ljubavnica a kasnije i žena Perikla. Tvrdi se da Perikle duguje sve svoje uspehe, kao političar, vladar i vojskovođa antičke Atine upravo Aspaziji, koja se uspela na društvenoj lestvici zahvaljujući najstarijem zanatu na svetu. Uz to, Aspazija je bila veoma obrazovana žena i spadala je u red najboljih govornika antičke Grčke.

Teodora, vizantijska carica, bila je vrlo skromnog porekla i budući da je rano ostala bez oca, uz majku i dve sestre je vrlo brzo naučila umetnost zavođenja muškaraca. Kaže se da je bila savršena u izvođenju mita o Zevsovom zavođenju Lede, i da je upravo zahvaljujući toj egzibiciji s labudom osvojila cara Justinijana. Zbog nje je Justinijan morao da promeni zakone, ali i da sačeka smrt majke kako bi mogao da je oženi. Teodora će u nekoliko navrata spasti život Justinijanu i pomoći da donese ispravne odluke koje su od vizantijskog cara stvorile jednog od najvećih vladara koje je poznavao Stari svet. Zahvaljujući Teodorinoj inicijativi i danas možemo da se divimo Aji Sofiji u Istanbulu, nekadašnjem Konstantinopolju.

I papska država nije ostala imuna na ambicije i vlastoljubivost preduzimljivih žena. Marija dei Teofilati, poznatija kao Marioca, bila je još kao 15-godišnjakinja naložnica pape Sergeja III. Smatra se da je u prvoj polovini 10. veka uspešno manipulisala s najmanje osmoricom papa, uključujući i svog sina, papu Jovana XI, kojeg je dobila iz veze sa papom Sergejom III. Stvarna vlast u Rimu sve do njene smrti 955. godine bila je u njenim rukama, tako da se taj period u istoriji papske države naziva pornokratijom. Veruje se da je upravo Marioca izvor legende o papesi Jovani. U svakom slučaju, Vatikan će upravo u prostituciji naći odličan izvor prihoda koji će puniti papske kase sve do 17. veka, s obzirom na to da su bordele na teritoriji papske države direktno ili indirektno vodili upravo sveštenici.

Eviti Peron je kao i Marioci bilo samo 15 godina kad se uvukla u pozorišnu garderobu tada čuvenog argentinskog pevača Agustina Magaldija, koji je bio na gostovanju u njenom rodnom mestu Hunin. Evita je postala njegova ljubavnica i tako stigla u Buenos Aires. Deset godina kasnije Evita će sresti četvrt veka starijeg Huana Perona i samo zahvaljujući njoj, Peron će izbeći zatvor i postati predsednik Argentine. Evita će umreti mlada, u 33. godini, s titulom večnog duhovnog vođe argentinskog naroda koju je dobila na svoj 32. rođendan.

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je govorio da je vlast "najsnažniji afrodizijak", besedi se da je upravo tom opaskom spasao predsednika Ričarda Niksona neprijatne scene tokom razgovora u Pekingu s kineskim liderom Mao Cedungom, kojem su svako veče dovođene u krevet po dve devojke, često nevine. Istu strast za mladim i nevinim devojkama pokazivao je i drugi komunistički vođa, Staljin, kao i ostali satrapi širom istočne Evrope pod sovjetskom čizmom.

U demokratskom svetu sve je rađeno na sofisticiraniji način. Ko zna kada će Sjedinjene Države biti spremne za deklarisanog homoseksualnog predsednika, iako su već imale nekoliko predsednika biseksualne ili homoseksualne orijentacije - svakako najpoznatiji među njima je, po mnogima i najznačajniji stanovnik Bele kuće, Abraham Linkoln, koji je imao barem pet dugih homoseksualnih veza, od kojih je najpoznatija sa Džošuom Spidom. Takođe, pouzdano se zna da je i jedna "prva dama" SAD bila lezbejka - reč je o ženi Franklina Ruzvelta, Eleonor, koja je jednu prevaru muža iskoristila da ga zauvek izbaci iz spavaće sobe i u nju useli svoje prijateljice.

Istoričari se pitaju kako bi tekla istorija da mediji korumpirani od takozvane grupe iz Ohaja nisu zažmurili pred seksualnim skandalima republikanskog predsednika Vorena Hardinga, čija je vlada ostala upamćena kao najkorumpiranija u povesti Vašingtona, upravo zato što je Harding morao da "namiri" svoje zaštitnike položajima i zatvaranjem očiju pred njihovim marifetlucima. Ništa manje nestašan nije bio ni demokratski predsednik Džon Kenedi, kojem je više od Merlin Monro mogla doći glave Elen Romec, mlada istočnonemačka obaveštajka.

Džon i njegov brat Robert platili su visoku političku cenu jer su zbog seksualnih izleta JFK bili u šaci Edgara Džeja Huvera, zloglasnog šefa FBI. Huver, koji je bio homoseksualac i u monogamnoj vezi sa svojim zamenikom Klajdom Tolsonom, koja je trajala četiri decenije, vrlo dobro je znao snagu seksualne ucene, zbog čega je imao najveću pornografsku arhivu na svetu, sve do pojave savremenih kompjutera. Priča o Bilu Klintonu i Moniki Levinski još je sveža, tako da je se svi sećamo, baš kao i udesa Eliota Spicera, bivšeg guvernera države Njujork koji je vodio krstaški rat protiv prostitucije preko dana, a noću posećivao luksuzne prostitutke, takozvane eskort, zbog čega je morao da podnese ostavku. Baš kao što je morao da se povuče i šef CIA David Petraus, zbog vanbračne afere, kao i kandidat demokrata za Belu kuću Džon Edvards.

Na Starom kontinentu, zbog bračnih neverstava ne gubi se vlast, niti se napušta politička scena. Verovatno ni Dominik Stros Kan ne bi morao da se povuče iz politike da oralni seks (uz prinudu ili ne) s hotelskom sobaricom nije upražnjavao u njujorškom hotelu, i to kao predsednik Međunarodnog monetarnog fonda. Francuska još iz vremena kraljeva vrlo često na svom čelu ima takozvane "tombeur de femmes". Ljubavnice Luja XV, madam Pompadur i madam Du Bari, bile su i poznate i vrlo moćne u predvečerje Francuske buržoaske revolucije 1789. godine. Štaviše, predsednik Treće republike Feliks For umro je za vreme oralnog seksa sa svojom ljubavnicom Margeritom Stejnhel u predsedničkom plavom salonu Jelisejske palate. Francuski premijer Žorž Klemanso često se šalio govoreći: "Il a voulu vivre Cesar, il est mort Pompee", što će reći: "Hteo je da bude Cezar, umro je kao Pompej", igrajući se francuskom reči "pompee" koja se u glagolskom obliku u žargonu koristi za oralni seks, a istovremeno je i ime jednog od članova Prvog trijumvirata Rimske republike.

Isto tako, čitava Francuska se pravila "luda" pred očiglednim dvostrukim životom prvog socijalističkog predsednika Pete republike, Fransoa Miterana, koji je imao dve porodice. Tek po njegovoj smrti, mediji su počeli da pišu o onome što je bila javna tajna. Verovatno se i sada čeka da drugi bivši francuski predsednik, Žak Širak, umre, pa da se progovori i o njegovim vanbračnim potomcima.

U priči o seksu i vlasti u Jelisejskoj palati, odnosno Matinjonu, zgradi francuskog premijera, ima i Srba. Stevan Marković je ubijen i iskasapljen u jesen 1968. godine. Beograđanin i telohranitelj Alena Delona i ljubavnik njegove žene Natali, pokušao je da uceni buduću prvu damu Francuske, gospođu Klod Pompidu, pošto je navodno imao u posedu kompromitujuće slike grupnog seksa madam Pompidu. Stvar se loše završila po njega - pre nego što je nađen iskasapljen u vreći za đubre pored puta, Stevan je napisao pismo svom bratu da će, ako bude ubijen, odgovorni biti Alen Delon i njegov kum, inače korzikanski mafijaš, Fransoa Markantoni. Skandal i svedočenje Borivoja Ackova da je bio prisutan na zabavi gospođe Pompidu, Markovića i Delona, nisu sprečili Pompidua da nasledi Šarla de Gola u Jelisejskoj palati, Alana Delona da nastavi svoju karijeru, a Markantonija da dočeka duboku starost na slobodi i umre u 90. godini.

Italija duguje svoje ujedinjenje jednoj klasnoj kurtizani, kontesi od Kastiljonea, koja je po nalogu pijemontskog premijera Bensa Kavura, koristeći svoje čari, uspela da ubedi francuskog imperatora Napoleona III da podrži ujedinjenje Italije. Prvi kralj ujedinjene Italije Vitorio Emanuele II bio je veliki bonvivan i uživao je u društvu lepih žena, baš kao i Musolini koji je postao poznat i po tome što je obarao rekorde u brzini seksualnog odnosa sa svojim brojnim ljubavnicama u kabinetu u palati Venecija u Rimu.

Nikad duže od jednog minuta, a često i samo nekoliko sekundi - Italija nije mogla da čeka niti da trpi odsustvo vođe.

I lider italijanskih komunista Palmiro Toljati nije se proslavio, ostavio je ženu i psihijatrijski bolesnog sina zbog devojke 27 godina mlađe od sebe, a kojoj su dali stan iznad njegove kancelarije u sedištu Komunističke partije, kako niko ne bi primetio kad Najbolji, kako su ga zvali italijanski komunisti, skokne do svoje mlade dragane na odmor ili gimnastiku. U velike ženskaroše spadali su i na oko ne baš privlačni bivši italijanski premijer Betino Kraksi i bivši šef diplomatije Đani de Mikelis. Naravno, sve ih je zasenio Silvio Berluskoni svojim zabavama po Rimu, Arkoreu i Sardiniji s desetinama mladih devojaka. Na kraju se verio s devojkom koja je gotovo 50 godina mlađa od njega.

Moše Kacav, bivši izraelski predsednik, morao je da podnese ostavku i završio je u zatvoru jer nije mogao da obuzda svoje seksualne porive i upotrebio je nasilje prema svojim potčinjenima. Seksualni skandali nisu zaobišli ni krunisane glave po Evropi, uključujući švedskog kralja Karla Gustava i španskog Huana Karlosa ili sada već bivšeg belgijskog suverene Alberta koji ima tajnu ćerku. Zvuči neverovatno, ali su britanski monarsi u poređenju s drugima, od Henrija VIII, odnosno od ćerke mu Elizabete Prve, pa do danas, bili vrlo umereni. Štaviše, kralj Edvard VIII je abdicirao jer je između raspuštenice Voli Simpson i krune, izabrao nestašnu Amerikanku. Da nije imao filonacističke političke poglede i da nije posećivao Hitlera u Berhtesgadenu, verovatno bi njegova priča s Voli budila mnogo više simpatija.

O srpskim političarima, starim i novim jagnjećim brigadama, nekom drugom prilikom, tek Mali Rade je često išao u Trst da se proveseli s tamošnjim milosnicama, što ga čini više ljudskim nego svetim, a i Petar Mrkonjić je u Parizu posećivao Belu Otero, alijas Karolinu Karason, i nije bio jedini. I njegov dinastički rival Milan Obrenović gajio je istu simpatiju prema španskoj kurtizani.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.