Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Turning Points

Dragan Bjelogrlić: Šta nisam mogao da kažem svojoj ćerki

Zašto u siromašnom društvu najsiromašniji moraju biti profesori, lekari, naučnici, umetnici? Zašto se baš njima, koji su spremni da i u ovim nesrećnim okolnostima rade i kreiraju mikrosvet koji bi generaciji moje ćerke dao nadu i podstrek, šalje poruka da nam ne trebaju? Znam da MMF to ne interesuje kada odobrava budžet. Ali moralo bi da zanima naše ministre i Vladu kada određuje onako bedne novce za zdravstvo, prosvetu, nauku i kulturu
Piše Dragan Bjelogrlić
Datum: 30/12/2016

Dragan Bjelogrlić: Šta nisam mogao da kažem svojoj ćerki

Foto Nebojša Babić, Orange studio

Godina koja ostaje za nama je godina u kojoj me je napustilo mnogo vrlo bliskih ljudi. Pamtiću je zbog toga, definitivno.

Pored emotivnih ožiljaka koji će sigurno dugo, dugo zarastati, ostaće urezano i jedno pitanje - moje ćerke - na koje nisam imao odgovor.

U stalnim nastojanjima da je ubedim da pokuša da nađe razlog da ostane da živi u Srbiji, u jednom od mnogobrojnih razgovora, rekla mi je da joj ne smeta siromaštvo i činjenica da je teško da će Srbija ikad biti zemlja u kojoj će većina moći da živi normalno od svojih primanja. Rekla mi je i da zna da Knez Mihailova neće nikad biti kao Kerntner štrase u Beču, Terazije kao Champs Elysees u Parizu, i da je za to baš briga. Lepi su i ovakvi. Izgovorila je mnogo toga lepog o nama, našoj zemlji i zašto bi volela da živi baš ovde, samo jedna stvar ju je mučila...

Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam? Da li je sveopšta degradacija vrednosti nezaobilazna posledica ekonomskog zaostajanja? Da li su ovde uvek primitivci "vodili kolo" a pristojni ljudi se sklanjali i pokušavali da izgrade svoj alternativni život?

Prevedeno na jezik mlade osobe: "Da li će i meni ceo život 'seljačine' određivati šta je dobro a šta ne? Jesu li za njih već unapred rezervisani skupoceni automobili i luksuzni separei, a za ostali svet tramvaji, autobusi i zadimljeni bircuzi sa klekom i lozom? Da li je ta podela završena, tata?"

Svaki roditelj zna da je jedna od najtežih stvari u životu ona kada vam rođeno dete postavi pitanje na koje nemate odgovor.

 

Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam? Da li je sveopšta degradacija vrednosti nezaobilazna posledica ekonomskog zaostajanja? Da li su ovde uvek primitivci "vodili kolo" a pristojni ljudi se sklanjali i pokušavali da izgrade svoj alternativni život?


Ja znam da je "svetska podela" u kojoj je Srbiji pripalo mesto "jeftine radne snage" već napravljena. Znam i da je to sada već realnost koja će potrajati. Ono što ne znam je zašto u toj i takvoj podeli nemamo dovoljno mudrosti da sebi sačuvamo dostojanstvo postojanja. Zašto u siromašnom društvu najsiromašniji moraju biti profesori, lekari, naučnici, umetnici? Zašto se baš njima, koji su spremni da i u ovim nesrećnim okolnostima rade i kreiraju mikrosvet koji bi generaciji moje ćerke dao nadu i podstrek, šalje poruka da nam ne trebaju.

Znam da MMF to ne interesuje kada odobrava budžet. Ali moralo bi da zanima naše ministre i Vladu kada određuje onako bedne novce za zdravstvo, prosvetu, nauku i kulturu. Posebno što može da se izračuna da nije to tako velika para, naročito kada se napravi dugoročna strategija postepenog razvoja pomenutih segmenata...

Prevedeno na običan jezik: verovatno nećemo nikad napraviti "Mercedes", ni "Armani", ni "Silicijumsku dolinu", ali možemo da imamo vrhunsko pozorište (jer je već odlično), prostor da vrhunski lekari (i njih imamo) leče ljude u pristojnim uslovima, da podržimo domaće pisce (jer su još uvek najčitaniji), da nastavimo da pravimo dobre filmove i serije (jer su i dalje najgledaniji) a ne da američkoj "C" produkciji pružamo usluge, da profesorima vratimo dostojanstvo i veru u edukaciju...

Sećanje me, na trenutak, vraća u vreme Sovjetskog Saveza, kada je narod stajao u redu za hranu, a Boljšoj teatar je bio u svetskom vrhu, sovjetska kinematografija jedna od najvećih, sovjetski naučnici, pisci, profesori, siromašni, ali građani Prvog reda...

Za sve ovo ne treba mnogo. Ni para, ni volje. Znam.

Htedoh reći svojoj ćerki: Srbiji je oduvek trebalo malo da bude dobra i pristojna zemlja...

Ali to malo često je bilo nedostižno...

Nisam joj rekao... Nisam imao snage...


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



hipotaur
09.01.2017 - 16:56
ubuntu
Dragane, ključna reč je \"udruživanje\". Pošto država ne funkcioniše u smislu da svim svojim gradjanima obezbedi pristojan život, jedini koji može da pokrene stvari je srpska elita. Ona mora da se udruži i izbori za medijski prostor. Svojim nastupom može da pruži alternative i ohrabri gradjansku inicijativu. Ne mislim da treba da se bavi politikom, ali da bude neka vrsta moralnog supervizora, to u prvom redu. Najviše nam fali humanosti i morala.
Ivan
10.01.2017 - 13:56
Neka ide
Prošlo je doba rasta i odgoja za naorde. Nalazimo se u postnacionalnom dobu kada se odluke za narode donose od strane najjačih međunarodnih organizacija i jedino što mali čovjek tu može je ili prilagoditi se i prihvatiti tu silu te postati i sam korumpiran (u obliku da postane oportunist, lopov, poslušnik) ili povući se u anonimnost. Jer to je evolucija - opstanak najjačih a to su danas lopovi, neljudi, banditi, grubijani, primitivci. Takvo je doba: doba surovosti. I da bi to preživjeli kao čovječanstvo trebamo žrtvenu generaciju, heroje koji će riskirati svoj život da nametnu novi moralni kompas i onda biti pogubljeni upravo po tom kompasu. Jer sloboda se mora redovito zaliti krvlju patriota i tirana koji su sada postali mali, doslovce obiteljski. Brat protiv brata, nema nam druge
JK
10.01.2017 - 13:56
I Hrvatska
Dragane, U Hrvatskoj je ista takva situacija kao i u Srbiji. Seljacine vode kolo i kradu, a kite se prijavama na policiji i boravkom u Remetincu (zatvoru) kao medaljama pred svojim pokvarenim kompanjonima. Odselio sam. Kao gastarbajter zaradujem svoj kruh i stanarinu u Njemackoj. Moj motiv je bio moje dijete. Ono je na prvom mjestu. Ne nacionalna pripadnost, ne domovina (ma sto da to danas znaci), ne komocija vlastitog jezika, ne prijatelji s kojima sam dijelio lijepe trenutke kao i one gorke koji su nam stezali grla i gdje smo se drzali zajedno. Ne mogu se identificirati s mentalitetom jednog Bandica, Mamica, Horvatincica, Keruma, Karamarka i Milanovica. Ne mogu ih smisliti dok prosipaju budalastine i bahatluk, a moje dijete raste i razmisljam u koju ce skolu, sto ce tamo nauciti i kakvu ce perspektivu imati. Gledao sam i razmisljao, pratio kako se odgaja danasnja mladez, sto se dogada s obrazovnim programom, fakultetima, radnim mjestima... Tragedija. Roditelji uce djecu da budu gruba i da se laktovima probijaju kroz zivot, da gaze sve pred sobom, jer inace nece uspjeti. Formiraju se grupe od vrtica nadalje. Nestaje kultura i formira se drustvo bezobraznih, bezdusnih, neljudskih spodoba u trci za nekakvim uspjehom...ma sto da to bilo. Novi auto na parkingu? Veci stan? Deblji bankovni racun? Brdo nekretnina? Pregrizao sam. S 40 godina, spakirao sam kofer, sjeo na vlak i otisao na probni rok. 3 godine sam ovdje i radim na buducnosti. Ne svojoj, nego buducnosti svog djeteta. Ono mi je vrijedno svake zrtve i svakog odricanja. Kad vidim da odrasta u normalnom drustvu, sve mi je lakse i ljepse. Znam da ce ovdje imati dobre sanse za uspjeh, jako obrazovanje i normalan zivot, jer ovo je drustvo znanja gdje se rad cijeni. To je sve sto je bitno. Zelim i tebi i tvojoj kceri svako dobro. Imigrant.
Marin
10.01.2017 - 13:56
Kraj
Dragane, takav je svijet danas. Pamet vise nije na cijeni jer pametan misli svojom glavom dok budala je navođena jer nema glavu. Tako onda gledamo po televiziji kojekakve pevaljke, big brothere, farme, sapunice, politicke emisije. Tu se budale spoje i dobivaju naređenja iz kutije. U Hrvatskoj je stanje isto, u BiH jos gore, Makedonija, Crna gora su davno izgubljene bitke. Svojoj kćeri i sinovima moramo reći stvari onakve kakve jesu a oni ce odluciti sto dalje sa svojim zivotima. Ljudi misle da iseliti se sa Balkana je spas ali vani stvari nisu nista bolje, mozda poslozenije bolje ali zivot je gori. Bijezanje nije rijesenje pa stoga...