SVET DANAS

Šta će ostati posle Mundijala od blistavih ruskih stadiona?

Nova zdanja deluju nesrazmerno u odnosu na malu publiku koju privlače lokalni timovi
Endru Krejmer
Datum: 16/06/2018

Šta će ostati posle Mundijala od blistavih ruskih stadiona?

Nema dovoljno ljubitelja fudbala za ogromni teren za Svetsko prvenstvo. Fotografija: Mladen Antonov/Agence France-Presse

KALINJINGRAD – Nikita Zaharov je vođa navijača fudbalskog tima u ovom prostranom, sporom provincijskom gradu, ali je svestan njegovog mesta u širem fudbalskom svetu.

"Ne možemo baš da se pohvalimo fudbalskim uspehom", kaže on uz žaljenje. Tim "Baltika" igra u drugoj ruskoj ligi. Tokom svoje 64-godišnje istorije osvojio je titulu jednom – 1995, "zlatna godina", uzvikuje Zaharov – i završio je drugi 1959. i 1961.

Njihova najveća pobeda međutim nije toliko na terenu koliko sa terenom. U nerazvijenoj, močvarnoj oblasti grada ove godine je podignut ogroman, blistavi stadion vredan 280 miliona dolara, jedan od šest koje je Rusija izgradila za Svetski kup.

Novi stadioni čak i po standardima Svetskog kupa deluju nesrazmerno u odnosu na malu publiku koju privlače lokalni timovi poput "Baltike", koji će stadion koristiti posle šampionata.

Njihova izgradnja, sa kumulativnom cenom od 11 milijardi dolara uz prateću infrastrukturu, pokazuje koliko je ovaj sport, uz rudarski i naftni biznis, važan za način na koji Kremlj i ultrabogati finansijeri, poznati ko oligarsi, sarađuju.

Stadioni za Svetski kup postali su način da se nagrade dobro povezani biznismeni, kaže Ilija Šumno, zamenik direktora antikorupcijske grupe Transparensi internešenel.

"Autoritarni režimi obožavaju sportske mega projekte", kaže. "Ogromne sume novca se daju iz budžeta. To su i hleb i igre."

Unosni sporazum u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Litvanije i Poljske, dat je kompaniji Arasa Agalarova, jednog od najbogatijih ljudi u Rusiji.

Stadion u Kalinjingradu je jedan od onih koji su otišli u gradove čiji fudbalski klubovi nisu u A ligi. Na primer, stadion sa 45.000 mesta je izgrađen u Saransku, gradu od 297.00 stanovnika.

Stadioni se dizajnom oslanjaju na lokalnu kulturu. U Kalinjingradu i Sankt Peterburgu, koji su lučki gradovi, stadioni podsećaju na brodove.

Stanovnici Kalinjingrada ne znaju baš šta da rade sa stadionom posle Svetskog kupa.

Na stadionu sa 35.000 mesta igraće se četiri utakmice u junu a potom će "Baltika", koja je prošle godine u proseku privlačila oko 4.000 gledalaca, preuzeti teren. Njihove utakmice su bile nevažni događaji, ako je suditi po snimcima, sa gledaocima koji grickaju semenke i gledaju kako njihovi fudbaleri obučeni u plavo i belo igraju i, nažalost, često gube.

"Ovde nema toliko mnogo ljubitelja fudbala", rekao je Vadim Čali, profesor filozofije na Kalinjingradskom univerzitetu i stručnjak za Imanuela Kanta koji je rođen u ovom gradu u vreme kada je bio pod nemačkom upravom i zvao se Kenigzberg.

Stadion bi, kaže Čali, zbunio filozofa koji je pisao o potrebi da se znanje izdvoji iz sveta oko nas.

"Ideja postizanja višeg cilja korišćenjem obogaćivanja kao motiva potpuno je suprotna Kantovom učenju", kaže Čali aludirajući na državne benefite stadiona za Svetski kup mimo sporta, poput poboljšavanja ruskog imidža u inostranstvu. "On je uvek smatrao da je moral najviši cilj i ništa drugo."

Pa ipak, ljubitelji fudbala su zadovoljni. Posle mršavih godina za tim "Baltika", osećaju da se plima menja.

"Zaista sam veoma srećan", rekao je Zaharov. "Nismo ga izgradili, ali ćemo ga koristiti."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. juna.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



uhuz
17.06.2018 - 00:54
ostace
ostace blistavi stadioni...i prazni su boji nego da ne ostane ništa