UMETNOST I DIZAJN

Medičijevi su bili majstori trgovine: Italijanski uvoz, obojen islamom

Izložba koja prati dugotrajne veze Firence i muslimanskog sveta
Fara Najeri
Datum: 26/09/2018

Medičijevi su bili majstori trgovine: Italijanski uvoz, obojen islamom

Pod Medičijevima, trgovina između Firence i islamskog sveta je cvetala. Fotografija: Đani Siprijano za Njujork tajms

FIRENCA – Napravljene su u Siriji pre šest vekova i elegantno stoje u nizu u vitrini Galerije Ufici u Firenci: pet keramičkih posuda u kojima su nekada stajali melemi, tinkture i mirisi sa Orijenta. Ove albareli posude ukrašene su prepletenim lišćem i biljem. A u centru svake je ljiljan – istorijski amblem Firence.

Posude pričaju priču o "Islamskoj umetnosti u Firenci od Medičija do 20. veka". U pitanju je izložba koja traje do 23. septembra i koja prati dugotrajnu i uzajamnu razmenu grada i islamskog sveta. Organizovana u Uficiju i obližnjem muzeju Bargelo, izložba predstavlja nekih 250 predmeta – keramike, tepiha, svile, rukopisa, radova u metalu i staklu koji su poklonjeni, kupljeni ili su ih doneli ljudi u grad tokom 500 godina.

Interakcija Firence sa muslimanskim svetom potiče iz srednjeg veka, ali je procvetala pod Medičijevima koji su kontrolisali grad između 15. i 18. veka. Firenca je prosperirala zahvaljujući izvozu tekstila (mahom svile i pliša) u muslimanski svet. Zauzvrat, oni su uvozili tepihe, začine i sirovu svilu ali i najfinije staklo, keramiku i metal. Kulturne veze su potrajale do početka 20. veka.

Danas Italijani nisu toliko izloženi islamskom svetu osim muslimana koji žive među njima i medijskih izveštaja o bliskoistočnim ratovima i islamističkom terorizmu. Taj kontekst je doveo do toga da neki povezuju islam sa nasiljem i podstakao je antimuslimanska osećanja koja su početkom godine dovela na vlast populističku vladu koja je obećala da će se izboriti sa imigracijom.

Izložba u Firenci je odgovor stručnjaka na te događaje.

"Mislio sam da bi od svih mogućih izložbi ovo bilo prioritet", rekao je Ajke Šmit, direktor Uficija. "Često smo svedoci neznanja i nerazumevanja drugih kultura, naročito islamske. Postoje tenzije koje traju do današnjih dana na obe strane."

Šmit navodi da italijanska renesansa ne bi postojala bez doprinosa islamskih naučnika – naročito otkrića na poljima matematičke teorije, geometrije i optike koja su oblikovala umetničku perspektivu u slikarstvu.

Izložba je prepuna predmeta koji su nekada bili popularni u Firenci i koji su doneti iz današnjeg Egipta, Sirije, Irana, Iraka, Turske i Španije: otomanska svila i pločice, mamelučki tepisi, persijski rukopisi i sirijski metal (navodno je vladar Firentinske republike Lorenco de Mediči imao više od 100 metalnih predmeta).

Na slici "Poklonjenje mudraca" Đentilea de Fabijana iz 1423. zlatni oreoli Marije i Josifa ukrašeni su arapskim slovima.

A mnogi ogromni tepisi koji su izloženi su podsetnici koliko su bili popularni u 15. i 16. veku.

"Za nas, islam nije ništa novo; to je kultura koju dobro znamo", rekao je Đovani Kuratola, profesor islamske umetnosti i arheologije na Univerzitetu Udine i kustos izložbe. "Firenca je imala neprekinutu vezu sa islamskim svetovima bar od 1400. do danas."

Stefano Alijevi, profesor sociologije na Univerzitetu Padova koji je napisao knjige o islamu u Italiji, kaže da izložbe mogu da poboljšaju javni imidž zajednica poput muslimanske u Italiji.

Izložba u Firenci "pomaže Italijanima da shvate da islam nije nešto vezano za primitivne i nepismene ljude, već velika civilizacija koja je imala veze sa Italijom", rekao je on. "Ona takođe daje razlog muslimanima u Italiji da budu ponosni, kao i osećaj pripadanja."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.