SVET DANAS

Lisabon: Došli bogati, isterali meštane

Lisabonskih 4,5 miliona posetilaca nadmašuje po brojnosti lokalno stanovništvo
Rafael Minder
Datum: 17/06/2018

Lisabon: Došli bogati, isterali meštane

Turisti dolaze u grad koji je nekada bio poznat po oronulim zgradama i kriminalu. Fotografija: Ana Brigida za Njujork tajms

LISABON – Ne tako davno, istorijski centar glavnog grada Portugalije bio je pun urušenih i polunapuštenih zgrada. Neki trgovi u centru Lisabona bili su stecište prostitutki i dilera. Grad je bio primer užasnih posledica dužničke krize u Evropi.

Onda je 2011. zemlja počela sa merama štednje kako bi dobila međunarodnu pomoć od 78 milijardi dolara. Novi zakon o izdavanju liberalizovao je tržište nekretnina u glavnom gradu.

Danas turisti silaze sa kruzera, pune trgove i voze se tramvajima uz i niz brdo. Stare zgrade blistaju. Novi barovi i restorani bruje.

Ali ko je dobio a ko izgubio u oživljavanju Lisabona postalo je pitanje podele među stanovništvom ali i u Evropi, sada kada je kontinent izašao iz izgubljene decenije ekonomske krize.

Portugalija je prvoklasni primer ekonomskog oporavka Evrope. Nezaposlenost je prepolovljena. Izvoz cveta. Strani investitori su preplavili Lisabon. Portugalija čak kupcima imanja vrednih 500.000 evra i više daje šansu da dobiju "zlatnu vizu" da mogu da žive tamo.

Ali mnogim manje privilegovanim stanovnicima Lisabona koji su bili prinuđeni da se presele ovo oživljavanje deluje kao prelazak iz jednog ekstrema u drugi.

U srednjovekovnom kvartu Murarija, gradi se luksuzni stambeni kompleks koji je svega nekoliko metara udaljen od renovirane zgrade koja je postala drugi dom francuskim i drugim stranim investitorima.

Na kraju bloka, ostarela zgrada sa uskim balkonima pretvorena je u simbol portugalskih aktivista koji se bore protiv izbacivanja iz kuća, što je ovde novi fenomen. Preko puta kuće, stanovnici koji su pobedili u dugim pravnim borbama i mogu da ostanu okačili su Deda Mraza okruženog spiskom njihovih božićnih želja: prihvatljive cene stanarine i društvena jednakost.

Dolazak bogatih investitora i poznatih ličnosti poput Madone "pravi probleme sa stanovanjem u nekoliko predgrađa", kaže Luis Koreja da Silva, direktor Dom Pedra, rizort i hotelske kompanije.

"Ali ljudi ne bi smeli da zaborave da pre nekoliko godina niko nije hteo ništa da uradi za iste ove kvartove", dodao je on.

Političari vode primerom. Antonio Kosta, koji je 2011. bio gradonačelnik Lisabona, premestio je gradsku administraciju iz istorijske zgrade u nekadašnju fabriku pločica na uglu Intendentea, trga poznatog po drogi i prostitutkama.

Kosta je sada portugalski premijer a Intendente je neprepoznatljiv. Ima radionicu ručnog rada, kafee i gradi se nekoliko zgrada. U centru je bašta okružena metalnom ogradom koju je dizajnirala Žoaa Vaskonselos, jedna od najpoznatijih umetnica Portugalije.

Na pitanje šta misli o transformaciji Lisabona, Vaskonselosova kaže da se grad "brzo menja ali nabolje".

"Moj utisak je da se Lisabon vraća na ono što je nekad bio. Ovo je vekovima bio multikulturalni grad, trgovački centar koji je bio povezan sa svetom", rekla je ona. "Tokom mračnog perioda diktature izgubili smo svoj put, ali smo ga sada ponovo našli."

Ali postoji i druga strana.

Neki stanovnici se žale na dualnu ekonomiju, podelu na one koji se bave nekretninama i turizmom i one druge. Takođe se žale na "diznifikaciju" Lisabona koju vide u novim prodavnicama poput "Fantastičnog sveta portugalske sardine" gde turisti mogu da kupe konzervu ribe sa njihovim datumom rođenja na etiketi. Četiri i po miliona posetilaca godišnje sada nadmašuje populaciju Lisabona sa osam naprema jedan.

Levičarski političari žele strože zakone kako bi se prekinula izbacivanja i zaštitili stanari, uključujući i one koji su stariji od 65 i koji u stanovima žive duže od 25 godina.

Kada joj je suprug umro, Mariji Teresi Albes Ramos Mendes, 79-godišnjoj krojačici, stanodavac je rekao da će kirija za stan u kome su živeli više od 30 godina porasti sedam puta.

"Zaista sam mislila da nekog mojih godina neće isterati iz doma, ali sam nažalost pogrešila", rekla je ona.

Sada živi sa ćerkom u predgrađu Lisabona, ali kratkoročno iznajmljivanje stanova zarad turista i kompanija kao što je Airbnb se i tu proširilo.

Život u popularnijim kvartovima se promenio. U novembru, portugalski advokat Andre Žudise Glorija se sa suprugom i dvoje dece preselio u novi stan, u renoviranoj zgradi. Troje Brazilaca i dvoje Angolaca su vlasnici drugih stanova, ali ih Žudise Glorija retko viđa.

"To je problem ’prvog sveta’, ali ova zgrada deluje prazno", požalio se. "Bilo bi lepo da i druge porodice žive ovde svakodnevno."

Luis Mendež, urbani geograf, član je građanske platforme "Morar em Lisboa" (Život u Lisabonu) koja se bori protiv izbacivanja iz kuća.

"Ako izbacimo stare stanovnike i napravimo zatvorene zajednice bogatih, šta ćemo pokazivati turistima koji žele da vide tradicionalni portugalski život na našim ulicama?", pitao je on.

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. juna.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.