UMETNOST I DIZAJN

Lepota je nešto što društvo očekuje – mada se sada zove “velnes”

Novi standard lepote rezultat je reklama, monologa fitness instruktora, Instagram natpisa i, zanimljivo, pop feminističkih principa
Datum: 27/05/2018

Lepota je nešto što društvo očekuje – mada se sada zove “velnes”

Scena iz filma "I Feel Pretty". Fotografija: Profimedia

“I Feel Pretty” (Osećam se lepom) je zasnovan na maloj laži da izgled nije bitan i da se računa ono iznutra.

U filmu, samokritički nastrojena Rene (koju igra Ejmi Šumer) udari glavom prilikom vežbanja i probudi se verujući da sad izgleda kao manekenka. Uživa u tome - prijavljuje se na bikini takmičenje, pronalazii sponzora i uživa u naklonostima debelog korporacijskog šefa - samo da bi otkrila da se njen izgled nikada nije promenio. Sve što je mislila da je dobila zahvaljujući lepoti zapravo su rezultat njenog novopronađenog samopouzdanja.

Film aludira na to da je jedina stvar koja obične žene sputava njihovo uverenje da ih običan izgled sputava. Taj stav daje nekim od njih šansu da poboljšaju svoje samopouzdanje umesto da kritikuju društvene ideale lepote. Realnost je, pak, da očekivanja od ženinog izgleda nikada nisu bila viša.

Ovaj novi standard lepote rezultat je reklama, monologa fitness instruktora, Instagram natpisa i, zanimljivo, pop feminističkih principa. U novoj knjizi “Perfect Me” Heder Vidovs, profesorka filozofije na Univerzitetu Birmingem u Engleskoj kaže da je pritisak na žene da izgledaju mršavije zategnutije i mlađe veći nego ikad. Izgled više nije pitanje povšnoosti već i etike.

Zbog toga korporacije sada cinično pozivaju žene da rade na svojoj lepoti i fitnesu kako bi postale ne samo lepše već i bolji ljudi.

Taj osećaj je standard u industriji “velnesa”. Naadzirači težine počeli su da nude “lajfstajl” rešenja umesto “dijete” iako je cilj (sada neizgovoren) gubitak kilaže. Fitnes kompanije poput SoulCycle-a zaluđenost fitnesom predstavljaju kao moralni impertiv: “Sa svakim obrtom pedale, vaš um postaje bistriji i povezujemo se sa našom pravom i najboljom ličnošću”.

“Plitki Hal”, komedija iz 2001. u kojoj se Džek Blek zaljubi u debelu Gvinet Paltrou pošto je hipnotisan da veruje da ona izgleda kao normalna, mršava Gvinet Palstrou, locirao je te ekstremne standard lepote u umove loših momaka “I Feel Prety” krivicu svaljuje na žene. Istina je da je odgovornost izluđujuće neuhvatljiva. Društveni mediji služe kao sudije standard lepote.

Uz JuTjub tutorijale za šminkanje i Instagram modne influensere, trend poricanja lepote je eksplodirao onlajn. Društveni mediji sve veći pritisak stavljaju na izgled a istovremeno promovišu politički korektne koncepte smoprihvatanja, potizivnog stave i “širenja” ideala lepote koji bi obuhvatio različite tipove tela. Žene istovremeno treba da budu i ženstvene i feministkinje.

Ovi standardi se forsiraju i u “I Feel Pretty” ali i među kritičarima filma. Kada je trejler emitovan, feministički komentatorke su kritikovale što je bela, plavokosa i ultraženstvena Šumer izabrana da igra nekoga ko nije prelep.

Postao je tabu prihvatiti da je društveni ideal izrazito specifičan standard koji retko ko može da ispuni.

Dok sam posmatrala kontroverzu oko “I Feel Pretty”, seta sam se dokumenta na sajtu Vulture koji je pokazivao kako su ženski likovi opisivani u scenarijima poznatih filmova. Mnoge junakinje predstavljene kao “snažni ženski likovi” i morale da imaju sledee fizičke karakteristike - da budu lepe, mlade i sitne. Na primer, u filmu “Devojka sa tetovažom zmaja” Lisbet Salander je opisana kao “sitna, bleda, anoreksična žgoljavica u ranim 20im”.

Štaviše, ove žene moraju da budu naivne kada je reč o njihovom izgledu, poput heroine u “Bruklinu”: “otvoreno lepe i nesvesne toga”. Ovi opisi otkrivaju još jednu laž u filmu “I Feel Pretty”: da je sve što je običnim ženama potrebno za uspeh, zdrava doza samopouzdanja. Nova mantra lepote inkorporora poruku da žene profesionano ne napreduju zato što nemaju samopouzdanja a ne zato što su suočene sa diskriminacijom. Zapravo, idealna žena naše kulture je prelepa i skromna.

Težnja za leppootom je racionalan izbor u svetu koji je toliko visoko ceni. Tužno je koliko svakog dana razmišljam o svom izgledu. A broj slika poznatih ličnosti u mom pretraživaču deluje psihopatski.

Jedini način da momentarno sklonim senku ideaizovane sebe je da platim da nestane - odlaskom u Seforu ili teretanu.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.