SVET DANAS

Kako su korali postali otporniji na zagrevanje okeana

Korali su osetljivi na temperaturu vode. Ako je prehladno, korali trpe; ukoliko je pretoplo, alge i korali se odvajaju i korali gube boju. Izbeljeni korali su podložniji infekciji i smrti
Piše: Kendra Pjer-Luis / The New York Times International Report
Datum: 23/01/2019

Kako su korali postali otporniji na zagrevanje okeana

Korali koji su preživeli rast okeanske temperature u 2016. bili su otporniji na toplotni talas u 2017, kažu naučnici; Foto: The Ocean Agency/XL Catlin Seaview Survey, via Associated Press

Među ugroženim koralima Velikog koralnog grebena u Australiji, jednog od prirodnih svetskih čuda koja globalno zagrevanje razara, naučnici su pronašli razlog za optimizam.

Koralni grebeni, koji po nekim procenama čine četvrtinu podvodnog sveta, ozbiljno su ugroženi usled zagrevanja okeana. Posledice se već mogu uočiti u gubitku boje korala, fenomenu poznatom kao beljenje. Međutim, nakon porasta temperatura 2016. godine u predelu oko Velikog koralnog grebena i pretrpljene štete, istraživači su utvrdili da su korali koji su preživeli postali otporniji na novi talas toplote.

"To je jedan ogroman proces prirodne selekcije", kaže dr Teri Hjuz sa Univerziteta Džejms Kuk u Australiji i vodeći autor istraživanja objavljenog prošlog meseca. Toplotni talas 2016. godine ubio je veći deo korala osetljivih na toplotu, a preživeli su korali koji su uspeli da podnesu više temperature.

Istraživanje je otkrilo da je 2016. godine, kada su delovi grebena bili izloženi okeanskim temperaturama između četiri i osam stepeni Celzijusa, oko polovine izloženih korala izbledelo u periodu od četiri do pet nedelja. U 2017, međutim, da bi korali izbledeli u jednakoj meri bilo je neophodno da istim temperaturama budu izloženi između osam i devet nedelja.

"Uprkos činjenici da je Godina 2 bila toplija, bilo je manje izbeljivanja", objašnjava Hjuz. Razlog za to je, dodao je on, ekološka memorija: koncept koji pretpostavlja da prethodna iskustva biološke zajednice mogu uticati na ekološki odgovor danas ili u budućnosti.

Korali su osetljivi na temperaturu vode. Ako je prehladno, korali trpe; ukoliko je pretoplo, alge i korali se odvajaju i korali gube boju. Izbeljeni korali su podložniji infekciji i smrti.

 

 

Veliki koralni greben pretrpeo je masivno izbeljivanje i ranije, prvo 1998. godine, a zatim i 2002. Ali u 2017, naučnici kažu, izbeljivanje se prvi put dogodilo dve godine zaredom.

Skraćivanje perioda između izbeljivanja je od velike važnosti, objašnjava dr Hjuz, "zato što znači da više nemamo luksuz da izbeljivanje proučavamo kao retkost i kao da će biti vremena za pun oporavak korala". Grebenu je potrebno desetak godina da se u potpunosti oporavi nakon izbeljivanja.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, koralni grebeni čine 17 odsto životinjskih proteina koje ljudi jedu. U nekim zemljama, kao što su Gana, Bangladeš i Maldivi, grebeni su izvor više od polovine životinjskih proteina koje konzumiraju ljudi.

Ovo istraživanje donosi nadu da će koralni grebeni možda moći da prežive iako se okeani zagrevaju. Ali "osnove se menjaju i promene se dešavaju toliko brzo da je sve teže predvideti hoće li se ovaj obrazac održati", kaže Kulei S. Rodžers, naučnik sa Havajskog univerziteta.

Ukoliko svet može da ispuni svoje ciljeve zadate Pariskim sporazumom i izbegne najgore efekte globalnog zagrevanja, kako objašnjava dr Hjuz, postoji nada da će grebeni postojati i u budućnosti.

"Ali će oni svakako biti drugačiji od današnjih grebena", dodao je on.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.