SVET DANAS

Film "Roma": Meksiko Siti u oku sećanja

Film je zasnovan na Kuaronovom životu. "Roma" je priča o radnici i njenim gazdama, meksičkoj porodici iz srednje klase koja se raspada. Ali film je priča i o Meksiku
Piše: Kirk Sempl / The New York Times International Report
Datum: 22/01/2019

Film "Roma": Meksiko Siti u oku sećanja

Alfonso Kuaron "Romu" je zasnovao na svom detinjstvu. Pošto se njegova kuća promenila, u filmu je korišćena fasada obližnje kuće.

U filmu "Roma" postoji jedan lik koji se na ekranu pojavljuje samo na trenutak. Svejedno, on ostavlja dubok utisak. On je prodavac slatkog krompira. Sve što o njemu čujemo je njegov zvižduk koji se pretvara u vrisak, a zatim se gubi i bledi u nekakvoj žalosnoj smrti.

"Tako prokleto melanholično", rekao je Alfonso Kuaron koji je napisao i režirao film.

"Uz zvižduk uvek ide osećaj usamljenosti."

Kuaron (57) i ja smo bili zaglavljeni u saobraćaju Meksika. On je promovisao svoj film – oskarovski, nada se – i pokazivao mi kraj u kojem je odrastao, Romu.

U ovom filmu, prodavac slatkog krompira ima društvo: đubretar koji u ruci drži zvono; oštrač noževa koji duva u flautu. Ovi zvuci su deo čudesnog auralnog pejzaža Meksiko Sitija, i poznati su žiteljima danas jednako kao što su bili sedamdesetih godina prošlog veka, kada se događaji u “Romi” odvijaju.

Film je zasnovan na Kuaronovom životu. "Roma" je priča o radnici i njenim gazdama, meksičkoj porodici iz srednje klase koja se raspada. Ali film je priča i o Meksiku.

Premda je veći deo filma sniman unutra, ulice su takođe pronašle svoje mesto u njemu, kao da žele da nas podsete da je ovaj grad junak sam za sebe. "To je i bila namera", kaže Kuaron. Film više govori o širem društvenom kontekstu nego o porodici o kojoj je reč.

Dok smo skretali u Romu, Kuaron mi, pokazujući na zgrade u art nuvo i art deko stilu, kaže: "Ovo je predivan kraj. Pogledaj arhitekturu, čoveče."

 

 

Roma se razvila početkom dvadesetog veka kao elitni kraj. U dvadesetom veku mnogo ljudi se preselilo iz centra grada, a zamenila ih je srednja klasa, kaže Enrike Krause, meksički istoričar. "Godina 1970. i 1971. koje Kuaron rekreira u filmu bile su laboratorija stvarnog, ne idealizovanog, suživota, sa svojim prestižnim školama, kabareima i bordelima", napisao je Krause u eseju o filmu.

Romu je 1985. godine teško pogodio razarajući zemljotres, ali se oporavila i u protekloj deceniji ponovo postala hip.

Parkirali smo se i krenuli niz trotoar. Kuaron je zastao na raskrsnici Avenije Insurhentes i Avenije Baha Kalifornija. Raskrsnica iz sedamdesetih godina pojavljuje se u filmu kada glavni lik, Kleo trči za decom. Ali raskrsnica je mnogo tiša i uređenija na ekranu. "Kada biste došli ovde, bio je to san o kosmopolitizmu i modernosti u kojem je Meksiko tada počeo da živi", ističe Kuaron.

Kuaron je odrastao nedaleko odavde, u ulici Tepeđi.

On i njegov tim bili su vrlo pedantni u oživljavanju stvari onakvih kakve su bile. Najveću pažnju posvetili su rekonstrukciji Kuaronove kuće iz detinjstva. Pitao sam ga zašto je bio toliko opsednut detaljima svoje kuće, kada bi toliko malo ljudi moglo da uoči razliku. "Ja bih video", odgovara mi.

Čistačica je prešla ulicu i prilazi njegovoj kući. Zatim je uzela kofu vode i počela da pljuska prilaz i fasadu kuće.

"Taj zvuk!", uzviknuo je Kuaron. Film se otvara scenom u kojoj Kleo čisti prilaz kuće koristeći vodu i metlu, i on izgleda zadovoljan ovim presecanjem života koji imitira umetnost koja imitira život. Mimo svega što se promenilo, neke stvari ostale su onakve kakve ih je pamtio.

© 2018 The New York Times

TEKST IZ NOVOG BROJ NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 17. JANUARA

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.