UMETNOST I DIZAJN

Čovekkojiprepisujeromane (bezrazmaka)

Jud je umetnik performansa koji na starim pisaćim mašinama preposuje romane bez razmaka
Džejms Baron
Datum: 27/05/2018

Čovekkojiprepisujeromane (bezrazmaka)

Ilustracija: Profimedia

POKIPSI, Njujork - Tim Jud je bio dekoncentrisan. Nije primetio da je papir pogrešno postavljen sve dok nije napisao „samopouzdanjejujenapustilodoknije“.

Pisac bi stavio razmak između reči ali Jud nije pisac. On je umetnik performansa koji prepisuje poznate romane, reč po reč, ali bez razmaka - redporedporedpored,bašovakobašovako. A to radi na starim pisaćim mašinama, poput onih koje su sami pisci koristili. Jud, 50, je do sada prepisao 55 romana. Cilj mu je 100.

„Zbogom oružje“ je prepisao u Pigotu, Arkanzas gde je Ernest Hemingvej i napisao većinu romana, a „Buku i bes“ Vilijama Foknera je pisao u piščevom rodnom gradu Oksfordu u Misisipiju.

Njegov 56. roman ga je doveo do kampusa Vasar koledža. U pitanju je „Grupa“, bestseler iz 1963. o osam učenica Vasara. Roman je Meri Mekarti, koja je 1933. bila na Vasaru, učinio bogatom i poznatom.

Vasar se razlikuje od onog iz vremena Makartijeve - između ostalog, Vasar prima muškarce od 1969. Ali Jud je odlučio da ga svejedno napiše u kampusu i to ne samo zbog refenrenci na karakteristike Vasara. Ili zbog njegovog potencijala da bude lekcija iz istorije za studente navučene iz ere laptopova i mobilnih telefona koji nikada nisu dodirnuli pisaću mašinu niti čuli njeno zvonce za kraj reda.

Jud kuca na jednom listu papira. Na toj stranici će biti otkucan ceo roman. Dok stigne do 487. strane, stranica će biti mastiljava, nečitljiva zbrka.

„Prilazim ovome iz perspektive vizuelnog umetnika koga interesuje kako se tekst i literatura manifestuju na vizuelan način“, kaže.

Kuca sa dva prsta i ne zna koliko reči može da otkuca u jednom minutu. „Više sam strane-po-satu tip“, kaže. „Generalno, uradim 25 strana dnevno“.

Jedne sedmice je tokom dobrih dana sedeo ispod drveta u kampusu. Pisaći sto mu je sto na rasklapanje koje vuče po kampusu.

Pisaća mašina ovih dana je Remington portabl za koju kaže da je nalik onoj koju je Mekartijeva imala dok je pisala „Grupu“. Kupio ju je na ibeju.

Kaže da je grešio u kucanju. „Da, sigurno sam pogrešio jednu rečenicu. Ali sam nastavio da kucam. Zaista želim da otkucam svaku reč, ali je ovo vežba dobrog čitanja, a ne dobrog pisanja“.

Prvi roman koji je prekucao bio je „Strah i paranoja u Las Vegasu“ Hantera S. Tompsona. „Razlog zašto sam njega izabrao je taj što je on prekucao „Sunce se ponovo rađđa“ i „Velikog Getsbija“ kako bi naučio da piše fikciju na početku spisateljske karijere“, kaže.

Studenti prolaze. Dženifer Novak kaže da je videla pisaće mašine u muzeju „ali nikada van njega“.

„Opčinjavajuće je“, kaže.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.