Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

O čemu će pričati Putin i Erdogan

Razgovori u Moskvi vrte se oko tri teme: formiranju bezbednosne zone u severnoj Siriji istočno od Eufrata, moguće operacije turske vojske u Manbidžu i rastućeg uticaja islamista bliskih Al Kaidi u Idlibu
Datum: 23/01/2019

O čemu će pričati Putin i Erdogan

Foto: Tanjug-AP

Nakon najavljenog povlačenja američkih trupa iz Sirije, Rusija i Turska rade na novoj strategiji.  

To će biti najvažnije teme razgovora koje će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan voditi u Moskvi, piše Dojče vele.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov ruski kolega ujedinili su snage još 2016. Zajedno sa Iranom, tada su pokrenuli tzv. Astana-proces, koji je za cilj imao okončanje rata u Siriji. 

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio da će povući svoje trupe iz Sirije, sada svi učesnici u tom sukobu moraju da promene svoju taktiku na terenu. Zato će se i razgovori danas u Moskvi vrteti oko tri teme: formiranju bezbednosne zone u severnoj Siriji istočno od Eufrata, moguće operacije turske vojske u Manbidžu i rastućeg uticaja islamista bliskih Al Kaidi u Idlibu. 

Od svih tih tema Turska pri jednoj ostaje tvrdokorna: njen odnos prema Partiji demokratske unije (PYD) i njenom militantnom krilu YPG koje su osnovali sirijski Kurdi. I PYD i YPG neguju prisne veze sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja se nalazi na spisku terorističkih organizacija, kako u Turskoj, tako i u SAD i Evropskoj uniji. 

Vlada u Ankari smatra da su PYD i YPG sirijski ogranci PKK, za razliku od SAD za koje je YPG bio partner u borbi protiv tzv. Islamske države. Američki instruktori obučavali su i naoružali borce YPG, što je Turskoj oduvek bio trn u oku i razlog za nesuglasice među NATO-partnerima. 

Jasne reči američkog predsednika upućene Ankari: U slučaju napada na kurdske trupe na severu Sirije Turska mora računati sa teškim ekonomskim posledicama, rekao je Donald Tramp. (14.01.2019) 

Zvanični cilj PYD i YPG je osnivanje autonomnog regiona na severu Sirije, južno od turske granice. Turska na tom istom području namerava da formira bezbednosnu zonu. Cilj Ankare je da iz tog dela Sirije protera naoružane pripadnike YPG kako bi se stvorio preduslov za povratak sirijskih izbeglica koje žive u Turskoj. I među tim izbeglicama mnogo je Kurda. 

Politikolog Murat Ješiltaš radi za Fondaciju za politička, socijalna i ekonomska istraživanja (SETA) sa sedištem u Ankari. On procenjuje da je oko 300.000 Kurda, zbog pritiska YPG, prisiljeno da izbegne iz tog dela Sirije. Turski predsednik Erdogan je u razgovoru za Njujork tajms najavio da će Turska u kurdskim područjima na severu Sirije uvesti tzv. „lokalna opštinska veća“, a u tom procesu bi trebalo da učestvuju Kurdi koji nisu bili umešani u „terorističke borbe“.

Stručnjaci smatraju da se i Erdogan i Tramp slažu oko uvođenja bezbednosne zone koja bi trebalo da bude široka 32 kilometara. Turska polaže pravo na uspostavljanje te zone, ali nije sasvim jasno da li je Vašington s tim saglasan. 

Kerim Has, stručnjak za tursko-ruske odnose sa sedištem u Moskvi, siguran je da Erdogan i Tramp vode razgovore o sudbini sirijskih Kurda. Turska – prema tom dogovoru – ne bi napadala borce YPG, već bi oni sami napustili tu zonu u pravcu juga. Has smatra da je moguće i formiranje neke kurdske države u Siriji, po uzoru na severni Irak, a uz dozvolu i pomoć Turske. 

Ali kako Moskva gleda na ideju o formiranju jedne tursko-američke bezbednosne zone na severu Sirije? Has ukazuje na stav Moskve prema kojem bi režim sirijskog predsednika Asada ponovno trebalo da uspostavi kontrolu nad svim područjima Sirije. I moskovski planovi predviđaju neku vrstu autonomije za Kurde, ali to bi, međutim, trebalo da bude kulturna autonomija. 

Stručnjak za bezbednost Ješiltaš smatra da Asad ne bi bio u stanju da se pobrine za bezbednost i stabilnost na području istočno od Eufrata. Zato je i Rusija otvorena za alternativna rešenja. 

Jedno drugo krizno žarište je grad Manbidž na zapadnoj obali Eufrata. Erdogan tu već mesecima preti ofanzivom, a razlog bi trebalo tražiti u činjenici da je taj, mahom Arapima naseljen grad, 2016. od Islamske države preuzeo YPG – i tu i ostao. To je u suprotnosti sa obećanjima Vašingtona da će se YPG nakon pobede povući. Činjenica da je YPG na zapadnoj obali Eufrata, tada je za Ankaru predstavljala crvenu liniju. 

Nakon najave američkog povlačenja, jedinice YPG pozvale su Asada u pomoć zbog preteće turske ofanzive i delimično se povukle iz grada. Asadove trupe razmestile su se po obodima grada. Tu je takođe aktivna i ruska vojna policija, i to zajedno s pripadnicima YPG, što je poseban trn u oku Turcima. 

Rusija bi Manbidž volela da vidi u rukama Asadovih trupa. Stručnjak Kerim Has naglašava da Moskva nikada Turskoj ne bi dala zeleno svetlo za ofanzivu na Manbidž. A ako bi se to i dogodilo, onda pod uslovom da se grad što je pre moguće ponovo preda u Asadove ruke. 

Has smatra da, kolikogod da je Erdoganu važna situacija na istočnoj obali Eufrata i u Manbidžu, toliko je Putinu važna sudbina grada Idliba. Rusija i Turska su još u septembru potpisali ugovor kojem je cilj da se u uporištu pobunjenika, Idlibu, uspostavi demilitarizovana zona. 

Ugovorom je predviđeno i povlačenje teške artiljerije, kao i povlačenje „svih radikalnih boraca“. Najvažniji cilj jeste povlačenje grupacije Hajat Tahrir al Šam (HTS), koja je bliska Al Kaidi. Turska u svakom slučaju želi da spreči Asadovu ofanzivu na Idlib koja bi prouzrokovala novi talas izbeglica. 

Međutim, uslovi za ispunjenje odredaba iz tog sporazuma nisu mogli da budu ispunjeni. HTS je, nakon borbi protiv pobunjenika koje podržava Turska, samo još proširio svoj uticaj. „Očekuje se da će Putin Erdogana u Moskvi podsetiti na stavke iz tog ugovora i jasno mu staviti do znanja: Ili ćete vi da poterate HTS iz regiona ili ćemo to da uradimo mi“, zaključuje Has.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.