Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Novom Beogradu, za 70. rođendan

Nekako ljudi u gradu pate za zavičajem, a ja sam vazda u zavičaju patio za mojim Novim Beogradom! Valjda zato što mi ništa nije uzeo od zavičaja, naprotiv, svi smo bili odnekud i za sve to odnekud bilo je dovoljno mesta u krajputašima socijalističkog neimarstva
Piše: Mihailo Medenica
Datum: 12/04/2018

Novom Beogradu, za 70. rođendan

Foto: Profimedia

Ne stigoh da mu kažem koliko ga volim. Nekako se podrazumevalo da zna, a i od onih sam grubo tesanih kojima je muškome teško reći to -- volim te, valjda su potoci vinjaka ispijeni u kafani "Fontana" bili dovoljni...?

A zavoleo sam ga one večeri '80. kada nas je strika Dudo sačeko na železničkoj stanici, potovario u "ajkulu", crnu, veću od voza, činilo mi se, i povezao preko "Gazele" negde gde su svetla polako ostajala za nama, belasala se gde u daljini reka i još se tugovalo za Titom, barem su novobeogradski blokovi delovali tako -- soliteri su ličili na gromade iz Četvrte crnogorske što čekaju u redu da priđu odru prevelikom za tek jednu "ljubičicu", makar bila i bela...

Blok 70 je tada bio negde u bestragiji, sam kraj sveta garantujem, odmah iza njega je počinjala Australija...

Garsonjera na sedmom spratu, nas četvoro u jednoj sobi i trpezarijica iz koje se sakriven u ćaletovom tranzistoru javljao Duško Radović, dok su se plamene zore i radnička jutra šunjali kroz drvena krila ooogromnog prozora.

Zapravo, sve mi je tad izgledalo ogromno: blokovi, reka, vožnja liftom do sedmog sprata, lift, komšije, brkovi predsednika kućnog saveta, prodavnice, korpe u njima, kase, kasirke, legendarna 16B koja je vozila ka gradu i one karte u stotinu boja što je vozač, obavezno s velikim noktom na malom prstu, bezvoljno prodavao.

Pamtim prve batine u Paviljonima, dobio sam ih onako, valjalo se valjda i podneo sam ih muški (kasnije sam plakao kad niko nije gledao), prvi odlazak u bioskop s "ekipom" -- vanredno smo se tuširali usred nedelje, zalizivali kosu zejtinom i "znojili" se od očevog "briona" za koji sam verovao da je najskuplji "parfem" na svetu.

Za razliku od Čorbe, prvom pljugom i prvim pivom pričestio sam se nešto pre 13 godine, red je bio da se odraste i u očima lokalnih Džems Dinova koji bi poskakali s klupice i pobacali cigaretu čim im keve podviknu s prozora, ali i to su radili nekako buntovno, ili sam toliko želeo da verujem u to?

Da, posle bioskopa smo obavezno svraćali u "Fontanu", premladi za mesto za šankom ali nekako dovoljno stasali da nam konobar bez ikakvog oklevanja donese turu vinjaka i razvrne onaj šlajpcig ko Kemiš harmoniku pa svede račun iz glave.

Nisi smeo da se namrštiš dok ispijaš, to je bilo namenjeno devojčicama kad im "jupi" uđe u nos, baš kao što nisi smeo da jaučeš kad na "11. aprilu" odalamiš "dasku" ubeđen da si skočio "lastu".

Bože, koliko sam voleo taj bazen i da se preganjamo s obezbeđenjem uskačući preko ograde i muvajući devojčurke, u vrištećim "spido" gaćicama nasleđenim od starijeg burazera i s paperjastim brčićima koje smo ekipno puštali, ubeđeni da smo svi do jednog Čak Noris...

Danas, skoro četiri decenije kasnije, sve je drugačije a sve je opet isto -- na Novom Beogradu se i vreme izgubi ako nekog ne pita za adresu.

Možda je pravo vreme da mu za 70. rođendan kažem koliko ga volim, mada muškarci to ne rade, ali reći ću i poricati ako mu prenesete!

U "Fontani" sad ispijam neke kafe za koje konobaru treba desetak minuta da ih opravda, gledam preko puta gde su nekad pred Novu godinu stajale sklepane drvene tezge, otac nas je vodio da kupimo po kutiju prskalica i desetine čestitki koje smo do iznemoglosti pisali familiji...

Nema više ničega, a sve je opet tu!

Gde god da pogledam, tu je moj Novi Beograd, čuvam ga u oku, u istim onim plamenim zorama i radničkim jutrima s ćaletovog tranzistora i lapavici koju žutim gumenim čizmama gazim do 16B!

Neki novi "tuđini" su sad svoji na svome u krajputašima socrealističkog poimanja gradnje, tramvaji pozdravljaju neke blokovske džezere za koje Bajaga ni čuo nije, a ja ga volim ko one večeri kad smo izašli iz stričeve "ajkule" i sapleli se o mladicu kestena grabeći prečicom kroz parkić.

U kori tog istog kestena urezao sam ime ćerki, bolelo ga je, znam, ali sam morao.

Ako nekad i odem s Novog Beograda, da zna koliko sam ga voleo!

Ako mu kažete, poreći ću, muškarci to ne rade, valjda je shvatio za ove silne decenije kako se šunjam po blokovima držeći se Jurija Gagarina ko Mita šanka u "Fontani" dok ga je žena odvlačila kući...

Nekako ljudi u gradu pate za zavičajem, a ja sam vazda u zavičaju patio za mojim Novim Beogradom!

Valjda zato što mi ništa nije uzeo od zavičaja, naprotiv, svi smo bili odnekud i za sve to odnekud bilo je dovoljno mesta u krajputašima socijalističkog neimarstva.

Na mnogaja ljeta, moj Novi Beograde -- nazdravio bih ti ali već godinama ne pijem, a i čime bih kad više ne razumem konobare što mi prvo poture račun pa piće...

Još samo si ti onaj stari mrgud sa šlajpcigom što računa iz glave, a ja sam, valjda, zaslužio mesto za šankom, da se nalaktim na tvoje krovove i samo pokažem prstom: "Majstore, još jednom isto..."


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Mr No
15.04.2018 - 10:55
16G i 16E
Divan tekst. Betoniraše nam Novi Beograd. Inače, radije sam se vozio sa 16G.
Aleksandar
11.07.2018 - 10:18
70 godina NBGD
Mislim da NBGD treba da dodeli barem zahvalnicu Majdanpeku i Rudniku bakra i zlata Majdanpek jer je izgradnja 80% NBGD-a finansirana iz Majdanpeka i RBM-a!
Brano
05.08.2018 - 17:08
CG -BG
Bravo Mihailo. Dijelim osjećaj ali na cijeli Beograd