Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

Najveći pobednik bosanskih izbora: Povratak Fikreta Abdića

Kao što Donald Tramp pravi Ameriku "ponovo velikom", tako će i Fikret Abdić Babo Veliku Kladušu ponovo napraviti - velikom. Da li je ikoga moglo da iznenadi što je najpoznatiji bosanski ratni feudalac posle toliko godina zatvora da se vrati i ubedljivo pobedi na izborima? Doduše, lokalnim izborima u Kladuši, ali Babu ništa više od toga nije interesovalo ni pre 20 godina
Piše: Aleksandar Apostolovski
Datum: 03/10/2016

Najveći pobednik bosanskih izbora: Povratak Fikreta Abdića

Foto Profimedia

Kao da su se Japanci desantom iskrcali u Cazinsku Krajinu 1969. godine, stvorivši od doline gladi dolinu izobilja. Zapravo je bataljon fiktivnih Japanaca koji se spustio u zapadnu Bosnu činio jedan čovek. Bio je to Fikret Abdić Babo, neuništivi tvorac prehrambenog koncerna Agrokomerc koji je započeo gigantski rast na kraju sveta. Kako drugačije nazvati mesto gde završava Bosna? Kako drugačije nazvati Veliku Kladušu koja je postala eksperimentalna eksteritorija Jugoslavije gde je vladao pravoverni, socijalistički i samoupravno orijentisani Beg Fikret, tamo gde su se vraćali gastarbajteri iz Minhena da zarade više, da žive bolje...

Nikada zapravo nećemo do kraja saznati ko je pravi Babo, tvorac te uklete i prelepe zabiti, u koju se, posle političkog izgnanstva dugog dve decenije, u 77. godini vraća budući gradonačelnik Kladuše, cazinski otac na službenom putu koji je čitavom tom kraju, i bez potvrde očinstva, postao tata!

U zatvor je ušao sa Agrokomercom, iz zatvora je izašao sa Agrokomercom, ali u duši. Bio je najveći privrednik bivše Jugoslavije, a potom najveći šejtan bivše Jugoslavije.

Čija je bila ujdurma da se sruši to gigantsko carstvo? Čije su ga snage i čiji su kadrovi zaustavili Babu? Da li su to bili Pozderci? Da li je to bio Mikulić ili Raif Dizdarević? Da li su to bili srpski ili hrvatski ogranci Udbe, ili je to bila savezna služba, preko Staneta Dolanca, s obzirom na to da je u najveću privrednu aferu druge Jugoslavije bila umešana i Ljubljanska banka?

Da li je Babina krivica bila bez pokrića ili je on zaista izdavao menice bez pokrića? Kako je jednom rekao, dokumentacija Agrokomerca je bila najvažnija za obaveštajne službe, potom za partijske komitete i tek na kraju za sudove.

Bio je to kraj osamdesetih godina i u predvečerje lokalnih izbora u Bosni, sada je izvesnije da je čitav taj konglomerat, kao što je bio eksperiment privrednog razvoja, postao eksperiment po čijoj će se matrici razmontirati crvena Jugoslavija.

Oduvek je Babo tvrdio da je vladao situacijom i da mu je ondašnji neprikosnoveni bosanski lider Branko Mikulić nudio kredit od trista miliona dolara, dok je Babo tražio dvesta miliončića, pa je otuda bio privrednik koji je i u ona vremena dilovao sa političarima, bankama, službama i 50 nijansi sive zone koja je počela da se stvara na granici dva politička sistema.

U strukturama je procurila priča o meničnom dugu, a imovina Agrokomerca je bila raštrkana po čitavoj Jugoslaviji. Pošli su i na njegovog brata, pa dramaturgija ima elemente zapleta iz romana Derviš i smrt. Pričalo se da je, zapravo, Babo s bratom zapalio nekakvo skladište, kako bi u dimu nestale menice i gubici, iako je tvrdio da sve stvari drži pod kontrolom.

Ali mediji su krenuli u akciju i Fikret Abdić je bio pojeden kao žrtva ideoloških skretanja i pored silne hrane koja se tamo proizvodila. Suđenje i robija nisu uzdrmali Fikreta Abdića, jer šta je za staru poslovnu komunjaru predstavljalo malo zatvora.

Znao je da će ga ponovo ogrejati sunce novog doba. Nisu mu mogli ništa, iako je bio osramoćen, isprljan i provučen kroz blato. Umesto da hoda maskiran, skriven u gomili koja se spremala za sveopštu klanicu, Babo je postao ono za šta je predodređen. Postao je čovek o koga su se otimale sve stranke uoči predratnih izbora u Bosni. I reformisti Ante Markovića i Stranka demokratske akcije (SDA) želeli su da obuče njihov dres.

Postavši potrošna roba u sutonu komunizma, dobija ogromnu upotrebnu vrednost u praskozorju višepartizma! Krenulo je sveopšte udvaranje cazinskom Begu. Samo su mu crveni stidljivo prilazili jer su znali da su se ogrešili o njega i Kladušu i čitavi koncern koji je počeo da se gasi, da trune, da nestaje, pa se posle svih ovih godina čini da nikome nije ni trebao, osim ljudima Kladuše, okolnih sela i njihovom svetitelju.

Babo se ipak priklonio SDA i dobio je najviše glasova, daleko, daleko više od Alije Izetbegovića, za mesto u Predsedništvu BiH. Njih sedmoro trebalo je da izaberu ko će biti formalni gazda Bosne kojoj se približavao veliki požar.

I svi su gledali u Babu, jer se činilo da u demokratiji poslednju reč daje narod, a tri naroda su dobro znala da je Babina priča o menicama bez pokrića zapravo istina sa pokrićem u onoj Jugi koja je bila sposobna da stvara takve igrače i takve fabrike o kojima će sirotinja širiti legende po Nemačkoj i Švajcarskoj.

Ali događa se čudo, jer život je čudo, kako je rekao Emir Kusturica. Srbi prave dil sa Alijom Izetbegovićem i odbacuju Fikreta Abdića.

Čija je to bila ujdurma? Mujina i Hasina svakako ne, iako danas zvuči kao sjajan vic! Babo jeste bio privrednik i političar teške i nepredvidive kategorije i bilo je samo pitanje kako će se taj čarobnjak koga nisu slomile ni savezna ni republičke udbe, ni komitetlije ni tužilaštva, ni tamni vilajeti, ponašati kao Babo unapređen u bosanskog maršala!

Ali Alija i ostali nacionalisti preuzimaju vlast, te se Babo vraća na svoju eksteritoriju i stvara pseudorepubliku Autonomna pokrajina zapadna Bosna, s namerom da pokrije Bihaćki džep, gde su ordinirali najopakiji ljudi Alije Izetbegovića. Velika Kladuša postaje prestonica, sa predsednikom Babom koji sklapa pakt sa Srbima, potom sa Hrvatima, dobija i jedan od nadimaka – Slobin musliman – a potom njegovi ljudi iz Agrokomerca ulaze u žestoke sukobe sa 5. korpusom Armije BiH lojalne Aliji Izetbegoviću.

Posle rata u Bosni on odlazi u Opatiju, pokreće biznis, pokušava obnovu Agrokomerca, ali ga Hrvati hapse zbog optužbi za ratne zločine, za otvaranje logora za zarobljenike u bivšim pogonima za živinu Agrokomerca, te Babo robija čitavih 11 godina...

I čitavih 11 godina, žene iz Kladuše odlaze svake nedelje u zatvor i nose Babi njegova omiljena jela, pričaju mu priče iz sela, govore mu o novim tračevima, te Babo zna kako se zove svako rođeno dete. Iako u ćeliji, on i dalje upravlja krajem sveta i krajem Bosne.

I sve vreme on ne gubi na popularnosti. Potpuno je nevažno kakav politički program ima, sada mu se stranka zove Laburistička. Čuj, laburista Babo u Kladuši! Ali, što kaže Džon Mekejn: „Ko ne zna sve o meni u Arizoni, taj mora da je tek juče došao u Arizonu.“ Otuda Babi nije potreban politički program, ideologija ili spin doktori. Ko ne zna ništa o Babi, taj je jutros stigao u Kladušu!

Fikret nikada nije bio nacionalista, jer je on toliko veliki da mu nacionalizam nije bio ni potreban. Kako ga drugačije zamišljati nego kao muslimansku preteču Palme iz Jagodine. U njegovoj Kladuši i njegovim selima bili su mu lojalni i pod komunizmom i pod vladavinom međunarodne zajednice. A on je pravio političke dilove samo zbog svoga kraja. Bolelo ga je baš uvo ko je čiju zastavu nosio i kom se bogu molio. I niko ne zna da izbroji koji je ovo početak Fikreta Abdića.

Približava se osamdesetoj, a tek je zasukao rukave. I ko će ga znati kuda će ga sudbina odvesti, jer da su Srbi, muslimani i Hrvati imali trunke mozga, znali bi ko je zaista Babo, te bismo svi mi živeli u njegovoj džinovskoj fabrici hrane koja bi proširila pogone i na zapad i na istok, na sever i jug.

Otuda je njegov predizborni katalog onaj koji je štampao i osamdesetih godina, jer, šta god mi mislili o tom dobu, tada je vreme zaista stalo i sve vreme sanjamo ružan san. Zna to lukavi Fikret Abdić. I ko bi bolje od njega mogao znati da su nam, umesto velike industrije hrane, dali da proizvodimo sopstvenu krv i prolivamo je u bescenje, volontirajući po holovima inostranog korporacijskog šopingmola u kom nema izlaza.

I zna Babo da smo od kraja osamdesetih živeli bez pokrića. I zato će, kada postane gradonačelnik Velike Kladuše, bližeći se osamdesetoj, ispisati menice na kojima će, umesto „Fikret Abdić“, pisati – „J..o vam ja mater!“


Ukupno komentara: 14



Sva polja su obavezna.



Jastreb
03.10.2016 - 18:07
Za Oskara
Savršeno opisano do detalja!Pozdrav najveći autoru!
Zee
03.10.2016 - 18:50
Wow
Tko je ovo napisao svaka mu cast!
Хаџи Пешић
04.10.2016 - 09:53
Rent a car
Dobra je priča o rent a car-u u cazinskoj krajini. Kada su ratovali sa 5 armijom, Srbi su mu rentirali tenkove sa posadom i punim borbenim kompletom za 30k DM na 24h. A on plaćao naftom i pilićima.
Babin
04.10.2016 - 09:54
Babo je živa legenda
Veoma zanimljiv kratak text koji nam dosta toga naširoko objašnjava detalje znamo mi. Hvala Autoru. P.S. Bio Babin i ostao Babin. Živio Babo.
NAJO
05.10.2016 - 10:50
SAVRSENSTVO
Nema se sta puno pricat svaka na svom mjestu. savrsenstvo bez mana
Franjo Houdek
06.10.2016 - 00:08
Jedan je BABO
Jedan je jedini BABO Fikret Abdič. Neka mu zdravlje služi.
čedomir
10.10.2016 - 13:52
vjera u čovjeka
Vjera u čovjeka veća je od svega,hvala autoru na tekstu,uz tebe sam babo...
Babin
12.01.2017 - 12:10
Svaka cast majstore
Svaka cast majstore
Babin Sin
12.01.2017 - 15:05
Najveći pobednik
Pišete o čoveku koji je na prvim izborima dobio preko milion glasova. Na izborima sada je dobio manje od 10 hiljada, manje nego njihovi protukandidati zajedno, što znači da ga više od polovine ljudi u opštini ne podržava. Agrokomerc izgubio, rat izgubio, osuđen za ratni zločin, podršku u Kladuši izgubio, od člana Predsedništva postao seoski političar. Zbilja uspeh ;)
Čandrk
12.01.2017 - 17:08
Za Nobela
Bog pa Babo ! Ostali su diletanti i prevaranti !
samo za Babu
12.01.2017 - 17:09
Babo je velicina
Jedino babo zna sta narodu treba i p mu to nudi od srca naravno uz rad i dostojanstvo. Hvala autoru texta pogodio u srz.
aki
14.01.2017 - 13:21
BABO
babo je u plusu
Ismet
17.02.2017 - 11:49
Za bolje sutra
Hvala osobi koja je napisala ovaj skromni tekst(.To je samo kap u moru od onoga sta cini ovog covjeka velikim)Lijep nacin da se mnogi ljudi promjene u odnosu prema njemu.Zbog njegovih osobina a narocito one ,,He does not make Enemies\" da on nepravi neprijatelje.Ova zadnja recenica u ovom tekstu nepase ovdje.Molim sve ljude koji zele bolje sutra da ako necine nesto pozitivno za ovaj kraj i njega kao licnost nerade lose i nepisu lose stvari.Ovo se narocito odnosi na zitelje Krajine.Molim vas nemojte da se ponavlja 1993,mislim na okretanje ledja svom vlastitom gradu i narodu.Na kraju vidjeli ste do cega smo doveli nas Grad. I na kraju zelim dug zivot Gospodinu Abdicu,,buducem Predsjedniku Bosne i Hercegovine.Jedini on moze ujediniti tri religijska naroda jer ovo je zemlja njihovih oceva,a ne tamo neka daleka.Hvala za razumijevanje
Pehovac
17.02.2017 - 11:50
Babo je uvjek BABO
PRAVI I ONI KOJI CINE DOBRO UVJEK IMAJU JAKE PROTIVNIKE ALI B@BO IH RUSI KO CUNJEVE...SRETNO BABO I POZDRAV KRAINI.