Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Mihailo Medenica: Premijerski ekspoze prvačićima

Priznajem, drhtim ko azilant na Horgošu pred vama, imam tremu, dođe mi da zaplačem kao i vi pitajući se šta vas ovde čeka kad završite škole, ali to pitanje sebi mogu da postave samo kompletni idioti s fantomkama i kupci stanova u "Beogradu na vodi"
Piše: Mihailo Medenica
Datum: 01/09/2016

Mihailo Medenica: Premijerski ekspoze prvačićima

Draga deco, moji prvaci, vi mali podlaci ubeđeni zbog tamo neke retrogradne poslovice da na vama svet ostaje, mada nismo bili svi te sreće da nam nešto ostane osim rupa od bedža na sakou, već smo sami stvarali taj isti svet, čika Bog i ja, da bi vi danas tako nasmejani ko Pajtić i preplanuli ko Čeda seli u svoje klupice i otvorili novu stranicu svojih života koje ste dobili na gotovo, dok smo mi morali sami da se rodimo, neki od nas već u trećem mesecu trudnoće jer nije bilo vremena za dangubljenje i čekanje do devetog, no...

Svi su znali, deco, svi, ali niko nije imao hrabrosti da izgovori osim mene, dovodeći vas u zabludu još jednom poštapalicom iz vremena kada Srbija nije bila ni blizu današnjeg BDP-a: "Od kolevke pa do groba - najlepše je đačko doba", što jeste tačno ukoliko ste imali kolevke, za razliku od mene koji sam sam sebe prepovijao kao bebu i uspavljivao na donjem rafu londonske gvožđare, spavajući tek kad odradim duplu smenu za funtu i po, pa sredim radnju i sebe, poigram se sa jedinim drugarima koje sam tad imao- jedan šraf, tipl i knjige!

Da, deco, knjige, al ne tako lepe i ukoričene kao vaše, već sam ih sastavljao od potrganih listova različitih knjiga i žanrova što me je kao bebu često dovodilo u dilemu zašto Hajdi završava citatima Karla Marksa i otkud Ana Karenjina kao Otelov brat u borbi sa Betmenom, ali Šrafku, Tiplu i meni je jedino bilo važno da čitamo, učimo, napredujemo, stasavamo u osobe koje će sutra biti kadre da odgovore na izazov kad otadžbina i Otadžbinska uprava nazovu i kažu: "Ne pitaj šta država može da učini za tebe - već napuni taj bazen u 'Pinkiju', bre, kukaju ljudi da više neće da skaču u prazan po ceni karte za pun!"

Priznajem, drhtim ko azilant na Horgošu pred vama, imam tremu, dođe mi da zaplačem kao i vi pitajući se šta vas ovde čeka kad završite škole, ali to pitanje sebi mogu da postave samo kompletni idioti s fantomkama i kupci stanova u "Beogradu na vodi", a vi ste premali za oba, mada možemo da vidimo nešto da potpišete predugovore za stančiće, ali o tome ćemo na času likovnog dok crtate moj portret, što nije obavezno naravno, ali je preduslov da završite prvi razred i molim vas da zbog toga ne osećate strah jer nije sramota ni četiri puta ići u prvi razred dok se ručica malo ne opusti pa naučite da crtate vašeg čika Aleka kao sveca, iako ne želim da me tako doživljavaju, a naročito ne da me vaše mame i tate uzmu za krsnu slavu kako im je propisano ugovorom o radu, jer ja sam samo običan čika koji može da poleti, hoda po vodi, vidi kroz zid, čuje strane investitore na 2000 kilometara daleko od Srbije, leči konferencijama za medije, bez zaleta skoči devet metara više od Ivane Španović i bez lopte dobije Amerikance u finalu sa 70 koševa razlike...

Čekaju vas obaveze, deco, ali pre svega zadovoljstva kojih još niste svesni, kao što i ja nisam bio dok se čika Toma previjao po skupštinskom kanabetu ko Maca Diskrecija štrajkujući glađu, a ja bio ubeđen da ćemo doveka ostati u opoziciji pa krišom iz toaleta zvao starog prijatelja koji je tad "radio" nešto u Hagu da mu se izvinim, kad ono - čudo!

Ne da je čika Toma preživeo već smo svi vaskrsli s njim i vratili se kao nešto više od četiri jahača apokalipse na političku scenu Srbije, što znači da se uvek morate voditi onom: "Učiti, učiti i samo učiti", ili se na vreme učlaniti u stranku pa da vidim ko će smeti da vam ospori doktorate?! Sve je to ološ, ali otom-potom, prvo osnovna školica pa doktorat!

Uživajte, radujte se, družite se i ne brinite za ostalo - ostalog nema!

Ovaj, hteo sam da kažem biće ga najkasnije za dve godine ako ne i pre, baš kao što sam i vama pre dve godine obećao da ćete najkasnije sa sedam godina poći u školu i kao što vidite - čika Alek je održao još jedno obećanje!

Čika Alek je uvek tu za vas - samo nek vas mame i tate probude oko tri, dovedu ispred vlade najkasnije do četiri, primam od pet...

Ajmo za kraj svi zajedno onu divnu: "Nema sveta ni planete gde ne može stići tajkunovo dete...", a vi ostali smanjite malo želje, mora neko da bude i tehnološki višak a to vam dođe nešto kao veliki odmor a nigde zvona za čas - strava, jel da?!

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



olja
19.09.2016 - 16:57
hvala autoru
Upravo tako! Bolje se osecam posle citanja ovog teksta. Jer, kada me obuzmu ( naravno, izlisne) sumnje da li nam je zaista tako dobro, volim da se razuverim ovakvim optimistickim clancima. Sve sto je obecao, On je ispunio. Ili ce...