Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Makron Manija: Sezona pobuna ministara ekonomije

Makron se dobro kotira kod urbanih glasača, srednje i više srednje klase - takozvanih dobitnika globalizacije ali i kod ženskog dela populacije gde je cenjen podjednako zbog stavova o ravnopravnosti polova, ali i nekonvencionalnog i hrabrog ličnog izbora partnerke
Piše: Milan Radonjić
Datum: 04/10/2016

Makron Manija: Sezona pobuna ministara ekonomije

Foto: Profimedia

Emanuel Makron, bivši ministar ekonomije, čovek simpatičnog prezimena i neobične biografije, potencijalni je kantidat progresivne levice na francuskim predsedničkim izborima zakazanim za proleće 2017. Krajem avgusta podneo je ostavku u nepopularnoj vladi Mauela Valsa i najavio formiranje pokreta En Marche koji bi trebalo da mu pomogne da te fantastično ambiciozne planove sprovede u delo i kako kaže - promeni Francusku. Zvuči poznato?

Svoju meteorsku karijeru u politici Makron je započeo iz bankarstva. Onase naime sa pravom može tako nazvati jer ni jedan potencijalni predsednički kandidat u Francuskoj bez velike stranke iza sebe, nikada nije uspeo da za tako kratko vreme generiše toliko pažnje medija niti da tako dobro prolazi u istraživanjima javnog mnjenja.

Ovaj levičar koji je radio kod Rotšilda, od 25 godine ima člansku kartu Socijalističke partije. To je dakle jedan bussines friendly socijalista, ali i čovek koji je 2007 godine stupio u brak sa svojom profesorkom iz srednje škole, 20 i kusur godina starijom od sebe i majkom troje dece. Ističe u svojoj biografiji da mu je rad kao vrednost na prvom mestu jer je to prvi način emancipacije svakog pojedinca, na drugom je sloboda a na trećem vernost. Ovo poslednje mu glasno osporavaju, posebno Manuel Vals koji ga je nazvao „Emanuelom Mikrobom."

Makron se dobro kotira kod urbanih glasača, srednje i više srednje klase - takozvanih dobitnika globalizacije ali i kod ženskog dela populacije gde je cenjen podjednako zbog stavova o ravnopravnosti polova, ali i nekonvencionalnog i hrabrog ličnog izbora partnerke. Inače njegovo prezime Francuze ne asocira na testenine kao nas, već na MakAron, popularne raznobojne kolače od belanca punjene najčešće čokoladom. To jedno dodatno „slatko A" izgovorila je odnosno tvitnula umesto svih drugih Nabila Benatia zvezda realiti šoua, starleta i televizijska voditeljka, posle Makronovog intervjua za emisiju 20 minuta, izazvavši brojne reakcije, što je samo doprinelo opštem utisku Makron-manije.

Okolnosti mu idu na ruku, kao i najave da će levica biti zbrisana na izborima ukoliko ne ponudi nešto novo i verodostojno. Velika a neostvarna očekivanja od Olanda kao predsednika koji je prekinuo Sarkozijevu „amerikanizaciju Francuske" ali nije ponudio ništa umesto nje, daju mu male šanse na izborima i tu teško da bilo šta može da se promeni. Sa druge strane 39-togodišnji Makron jedino je u svakom smislu novo lice u moru jednako poznatih i nepopularnih potencijalnih kandidata , među kojima prednjači aktuelni predsednik Republike Fransoa Oland, zatim bivši predsednik Nikolas Sarkozi, ali i njegova desna ruka Natali Morize Košćuško, bivši premijeri Alen Žipe i Fransoa Fijon, kao i neizbežna Marin Le Pen.

Ipak tradicionalna levica ga ne nikako podržava, levičarska štampa još manje. Najnoviji broj Fakira objavio je na prvoj stranici naslov Makron: On će nas ubiti. Šarli Ebdo je prethodni broj otvorio karikaturom na kojoj Makron sedi nag u fotelji i pita se „Ko to beše Emanuela?"

Poslednji, ali možda najoštriji istup u nizu neslaganja sa politikom Valsove Vlade, Makron je demonstrirao po pitanju svrstavanja svog tadašnjeg šefa na stranu taksista u njihovom sporu sa transportnim gigantom Uberom. Što nije bez značaja jer treba znati da se ovaj levičar zalaže za deregulaciju tržišta i smatra da je "OK ako mladi Francuzi žele da postanu milioneri..."

Jasno je da Makronu treba čudo, kao i da on u njih izvesno veruje, kao i desetine hiljada ljudi koji su se pridružili njegovom pokretu. Da li će uspeti da ubedi milione Francuze u provinciji da su ista potrebna i njima, nije izvesno. Izvesno je međutim da je već uspeo u naumu da promeni agendu društvenog dijaloga, ali i odnose snaga u političkom polju, baš kao što je to pošlo za rukom njegovom srpskom kolegi i bratu po oružju, Saši Raduloviću, a pre njega i Janisu Varufakisu. Na kraju krajeva čitava evropska politička elita mogla bi sa pažnjom da razmisli na temu šta za političku budućnost Kontinenta znači ova višegodišnja sezona pobuna ministara ekonomije.

 

 

Tekst je prethodno objavljen na stranici autora na platformi Moj Nedeljnik


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.