Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kraj Džungle u Kaleu: Strašilo na obalama Doverskog tesnaca i Brexit

Evropa nije samo mesto na kome se i dalje živi najdostojanstvenije, i najslobodnije na celom ovom našem, često nemilosrdnom Svetu. Takođe, Evropski projekat je pre svega najveći i najuspeliji mirovni projekat
Piše: Milan Radonjić
Datum: 04/10/2016

Kraj Džungle u Kaleu: Strašilo na obalama Doverskog tesnaca i Brexit

Foto: Tanjug-AP Photo/Kamil Zihnioglu,

Predsednik Fransoa Oland najavio je juče, prilikom posete gradu Kaleu na severu Francuske, posle mnogo odlaganja konačno zatvaranje i rasformiranje ozloglašenog izbegličkog kampa pogrdno nazvanog „Džungla". Ovaj svakako dobar, ali i zakasneli potez prvog čoveka politički najvažnije države Evrope, u francuskoj javnosti se nažalost, percipira najpre kao predizborni.

Kao da se sve urotilo da „normalni predsednik" u javnosti neprestano izgleda kao da nije dorastao zadatku, da ga događaji prestižu i da su njegovi potezi uvek reaktivni a retko ili nikada proaktivni. Ta interpretacija svakako ima u sebi dosta malicioznosti ali nažalost i zrno istine. Naime pre samo dva dana, u Kale je otišao Nikolas Sarkozi, čiji se izborni tim dobrano i prilično efikasno potrudio da ista, iako očigledno na brzinu pripremljena poseta koja nema nikakvog realnog efekta, bude besprekorno osmišljena kao medijski događaj. Počev od početka putovanja vozom u kome je nekadašnji predsednik imao mesto do prozora, i priliku da se u karakterističnom belmondovski žovijalnom gestu, čekajući da voz krene češlja ogledajući se u blendama kamerama nacionalnih televizija, sve do susreta sa građanima, mesecima terorisanim haosom koji su nesrećni ljudi iz Kampa generisali oko sebe, prinuđeni da mesecima borave u neuslovnom prostoru sa velikim frustriranim očekivanjima.

Da li je to bila autentična Sarkozijeva ideja ili je samo dobio informaciju da se čovek koji mu je uzeo posao sprema da uradi isto pa pa je postupio po poslovici, „saznaj gde tvoj suparnik ide i stigni tamo pre njega," na kraju krajeva nije ni bitno. Taj potez nije i najverovatnije neće promeniti ništa na budućim izborima. Prema istraživnanjima javnog mnjenja na koja se poziva Le Figaro Alen Žipe se i dalje nalazi u prednosti nad nekadašnjim predsednikom, koji ima male šanse da uđe u drugi krug izbora, što je njegov najvažniji cilj.

Olandova reakcija je zakasnela jer je sada sasvim jasno da je ovo strašilo u pitomini i miru peščanih dina na obalama Doverskog tesnaca (najuži deo kanala La Manš između Engleske i Francuske) poslužilo najpre da se u javnosti generišu medijske slike „hordi, tamnoputih, na sve spremnih muškaraca u punoj snazi, koji se na život i smrt bore da se domognu obala Britanije." Da je ta svinjarija svih ovih meseci i godina služila da se da municija medijima gladnim senzacija i skandala a pre svega britanskim tabloidima, da putem tih iluzija galvanizuju osećanje egzistencionalnog straha kod niže srednje klase i u konačnici dovedu do Brexita, koji opet nije bio samo sramotan i glup šamar koji je zahvaljujući slepoj ambiciji premijera Kamerona, Britanija udarila sama sebi.

Bio je to strahovit udarac evropskom jedinstvu i evropskom projektu kao takvom. To predsednik Francuske Republike nije smeo da dozvoli na svom tlu. Ne samo zato što je Britanija potrebna Evropi, što je objektivno istina, već i zato što je Britanija unutar Evropske Unije, iako se počesto ponašala kao peti točak, uvek politički i bezbedonosno, mnogo bolja opcija od Britanije koja je pored EU i sledi samo svoje interese.

Ta sramota nije trebala da potraje toliko dugo i naročito da tako razorno eskalira u medijskim izveštajima. Pomislimo samo da li bi jedan De Gol, Miteran pa čak i Žak Širak čiji se život ovih dana održava uz pomoć aparata u bolnici Salpetrije u Parizu, ikada dopustili tako nešto?

Sa time u vezi može se posmatrati i nedavna inicijativa za osnivanje evropskih oružanih snaga takođe dobra i potrebna ideja, koju je nedavno, prilikom susreta sa Angelom Merkel pokrenuo upravo predsednik Oland. Da li je i ona zakasnela? Nadajmo se i molimo da nije.

Jer Evropa nije samo mesto na kome se i dalje živi najdostojanstvenije, i najslobodnije na celom ovom našem, često nemilosrdnom Svetu. Takođe, Evropski projekat je pre svega najveći i najuspeliji mirovni projekat. Sa time u vezi, iako to poređenje možda nije baš najbolje, vredi podsetiti se da je upravo umešno osmišljena obmana, da će plaže Kalea biti mesto Savezničke invazije na njegovu evropsku tvrđavu, koštati Hitlera otvaranja drugog fronta i konačno učiniti njegov poraz neminovnim. Da ne pominjem na ovom prilikom Balkan, gde je, baš dok je Evropa radila na implementaciji Šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju, započeo poslednji rat u Evropi.

 

 

Tekst je prethodno objavljen na stranici autora na platformi Moj Nedeljnik


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.