Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Moj Nedeljnik

Kako i zašto je Puniša Račić ubio hrvatske poslanike

Na današnji dan 1928 godine, Puniša Račić je u Skupštini ubio hrvatske poslanike. Bio je to jedan od prelomnih trenutaka koji su odredili sudbinu koncepta jugoslovenske države. Pročitajte tekst sa platforme Moj Nedeljnik o tome šta se sve dešavalo tog 20. juna u Skupštini Kraljevine SHS
Piše Milan Bogojević
Datum: 20/06/2016

Kako i zašto je Puniša Račić ubio hrvatske poslanike

Izvor MN/Milan Bogojević

Oštra rasprava u Skupšini trajala je danima između srpskih, crnogorskih i hrvatskih poslanika.

Hrvatski poslanici su nekoliko poslednjih sednica redovno prekidali govore poslanika Puniše Račića neumesnim dobacivanjima:

- Ma ćuti, Puniša, ne razumeš ti to.

- Mani to, nego pričaj kako si obrstio manastirske šume.

- Dosta već jednom s tim Kajmakčalanom, recite koliko to košta da platimo, pa idemo dalje.

On je zbog učestalih uvreda uputio zvaničan predlog Skupštini, samo nekoliko dana pre ubistva, da se donesezakon o dvoboju, kojim bi se regulisalo pravo da onaj kogaje uvredio drugi poslanik može da ga izazove, a zakonprinudi da izađe na megdan. Samo dan pre ubistva poslanika Račić je uputio još jedan predlog Skupštini, i to sa potpisima dvadeset i tri poslanika, a taj predlog je sadržao sledeće:

"Poslanik Stjepan Radić da se hitno pregleda kod doktora i ustanovi njegovo mentalno stanje, ako se pak ustanovi da je Radić mentalno zdrav, poslanici koji su potpisali ovaj predlog zahtevaju da se on maksimalno kazni zbog onog što izgovara."

Hitnost tog predloga obrazložio je željom da se izbegnu neželjeni događaji, koji inače mogu nastupiti usled ovakvog ponašanja gospodina Radića. Taj predlog je predsednik Skupštine odbio, ocenjujući da se ne zasniva na poslovniku. Konačno, 20. juna 1928. je sednica Skupštine otvorena u 9.40 i odmah počela raspravom koju su potegli poslanici HSS-a zbog pretnji od prethodnog dana da će padati glave.

Sednica je prekinuta na deset minuta zbog žučne rasprave hrvatskih i crnogorskih poslanika. Kada je sednica nastavljena, za reč se javio Puniša Račić, počeo je da govori, ali je bio prekidan salvama uvreda. Najagresivniji je bio Ivan Pernar, koji je upadicama neprestano prekidao govornika. Račić u početku nije reagovao i nastavljao je da govori sve dok Pernar nije uputio najtežu uvredu.

U jednom delu govora Račić je rekao:

- Za ovu državu ja sam krv lio...

Pernar mu je dobacio:

- Pa dobro, onda kaži koliko si krvi prolio, pa da ti platimo u zlatu...

Račić tada prekida govor i traži od Pernara da povuče reč. Prilazi govornici i zahteva od predsednika Skupšine da kazni Pernara ili će ga on kazniti. Predsednik Skupštine Ninko Perić u tom momentu prekida sednicu i izlazi iz sale.

Račić vadi revolver i sav crven u licu viče:

- Ko bude pokušao da se stavi između mene i Pernara, poginuće!

A zatim Pernaru:

- Ustani i izvini se!

Ovaj to ne shvata ozbiljno i ćuti. Račić puca u Pernara, koji pada ranjen. Basariček prilazi Račiću da ga spreči i ovaj ga usmrćuje jednim metkom. Treći metak pogađa Stjepana Radića, koji je ranjen, a četvrti Ivana Granđu, koji je hteo da zaštiti svog predsednika. Pavle Radić prilazi razjarenom Račiću da ga zaustavi, a ovaj puca i u njega. Nastaje panika, poslanici beže iz sale, intervenišu lekari...

U tom haosu i pometnji na Račića prosto više niko nije obraćao pažnju. Posle pucnjave, s revolverom u ruci, mirno je otišao sa govornice i uputio se u ministarsku sobu u koju se ulazilo pravo iz plenumske sale. Iz ministarske sobe prešao je u skupštinski bife, a odatle u malo dvorište iz koga je kroz prizemlje zgrade Ministarstva građevine izašao u Masarikovu ulicu i izgubio se u gradskom metežu. Račićev prvi susret bio je sa upravnikom grada Manojlom Lazarevićem i njemu je predao revolver kojim je usmrtio hrvatske poslanike.

Lazarević ga je upitao hladno:

- Puniša, zašto si uneo u Skupštinu pištolj?

- Nosim ga od 1913. godine, još sa Bregalnice, a njime sam usmrtio jednog poručnika i dva redova. Ovaj revolver je za mene amajlija.

Postoji jedno interesantno svedočenje koje se odnosi na prijem u bolnicu ranjenog Stjepana Radića, a radi se o doktoru Đorđu Pešiću, koji se u to vreme nalazio u bolnici, pripremajući se za ispit iz hirurgije. Dakle, bio je očevidac prilikom prijema, lečenja i otpuštanja pacijenata.

Stvorio se odmah tu i kralj Aleksandar i upitao Radića kako se oseća.

Radić je uhvatio kralja za ruku i plačući rekao:

- Vaše veličanstvo, ja nisam ništa kriv, niti sam nešto rđavo učinio. Zašto se Crnogorac odlučio da puca u nas iz Zagreba, prosto mi ne ide u glavu.

Kralj Aleksandar zadržao se duže u razgovoru sa doktorom Milivojem Kostićem u želji da što više sazna, koliko je rana smrtonosna. Ovaj je uvezao jednu sterilnu, tanku šipku i provukao je kroz otvor kuda je metak prošao i time pokazao gde je izašao, a da nisu trbušni organi povređeni. Doktor Đorđe Pešić je saopštio da je Radićevo lečenje trajalo nekoliko nedelja, da je stanje bolesnika sanirano i on je oporavljen otpušten iz bolnice.

Izjavio je tom prilikom:

Uzrok smrti Stjepana Radića nikako nije bilo ranjavanje u Skupštini, niti, kako se pričalo, da je izdahnuo na licu mesta. To je apsolutno netačno. Radić je umro kasnije, kao šećerni bolesnik. Analize su jasno pokazale da je bolovao od dijabetesa.

 

Tekst je originalno objavljen na platformi Moj Nedeljnik.

Moj Nedeljnik profil autora pogledajte OVDE




Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.