Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Psihologija

Kako da deca zavole čitanje

Šta dati detetu da čita, treba li ga pustiti da samo izabere jer ga ionako u školi pritiskaju, ili mu diskretno ostaviti knjigu na sto, kao što preporučuju američki psiholozi, i čekati da se „upeca"?
Piše Zorica Marković
Datum: 21/06/2017

Kako da deca zavole čitanje

Foto: Profimedia

Postoje knjige koje su bezvremene. One koje, bez obzira na naivnost ili težinu vremena u kojem su nastale, ili vremena u kojem su postale popularne, jer to nekad nije isto, a kojima se vredi vraćati kao i klasičnoj muzici.

Želja za čitanjem nije nam urođena, jer nam od nje opstanak ne zavisi, ali zavisi kakav će nam život biti. Ta ljubav prema mirisu papira dolazi kasnije, sa prvom knjigom s kojom krenete da se uspavljujete, pa s drugom zbog koje vam mašta radi i dok spavate, treće koja vas odvodi u neke druge svetove...

Ali, kao što je opasno biti čovek jedne knjige, kako su to pametno konstatovali stari Rimljani, tako je i nemoguće očekivati da će svi imati vaš ukus za čitanje, posebno ako su u pitanju deca. Jer, prvi put kad sam na preporuku godinu dana starije drugarice pročitala "Džejn Ejr", pomislila sam kako je to besmisleno depresivna knjiga. Nimalo ljubavna. Desetak godina kasnije, znala sam tačno šta je Šarlot Bronte htela da kaže. Ali, nepostojanje svesti o teškom životu i preprekama u ljubavi učinila ju je nimalo zanimljivom jednoj klinki koja je bila na početku svoje čitalačke karijere.

 

Nedavno je poznata američka kritičarka na forumu ljubitelja knjiga to isto konstatovala za "Sunce se ponovo rađa". Hemingvej je klasik, ali ne i za mlađeg tinejdžera koji ne shvata da je Džejkova impotencija razlog zamršene priče sa Lejdi Bret. Forum je privukao i ostale čitaoce. Neko je mrzeo „Gordost i predrasude" jer nije razumeo zbog čega se to Elizabet ljuti što Mark Darsi nema manire, jer ko ih pa ima danas, a neko Dostojevskog ili Tolstoja, jer su bili obavezno štivo u školi, nimalo shvatljivo sa svom tom krivicom, kajanjem i željom da naudite sebi.

Ipak, to što nešto niste razumeli nije bio razlog da ih ne pročitate, već razlog više da im se kasnije vratite.

Odrastanje bez Haklberija Fina i Toma Sojera, ili bez čitanja „Dnevnika Ane Frank", ili "Autobiografije" Branislava Nušića ili šta izaberete po sećanju i želji... nije bilo toliko zanimljivo. Mogli ste i da ne razumete "Malog Princa", pa da mu se vraćate, ali bili su to uobičajeni naslovi koje je bilo sramota ne znati. Čitanje je imalo neki svoj redosled, kako ste vi rasli zajedno sa vremenom u kojem ste. Usledile su "ozbiljnije" teme, pa su na red došli i klasici, ruski pisci, američki i latinoamerički pisci, koji su nam davali mogućnost da uporedimo sopstvenu i maštu nekih priznatih reditelja koji su ih pretvarali u pokretne slike.

Onda je došlo vreme kad su se klinci hvalili da su na netu pronašli dobro prepričane skripte i čitanje je definitivno dobilo demode status. Da li će dete pročitati „Veliki Getsbi" kad ga na multipleksu ima u formi u kojoj će mu držati pažnju, sa sve Leonardom di Kaprijom, ili „Baskervilskog psa", ako može da ga gleda kao savremenu sagu o Šerloku Holmsu? Ima li „Autostoperski vodič kroz galaksiju" ikakve šanse pored Harija Potera za koga su se stvarali redovi kao za ajfon, pa pored „Gospodara prstenova", „Sumraka"...? Ko bi danas pročitao "1.001 noć", posle turske sapunice kojoj su domaćice tako odane? Ili "Ubiti pticu rugalicu"? Knjige nisu univerzalna odeća čiju veličinu mogu da nose sva deca, ali definitivno postoje knjige koje će obeležiti neku generaciju. Ali, ako će biblioteka budućnosti izgledati kao internet centar, onda nije ni čudno da današnju decu zanimaju neke druge teme.

Ipak, treba li se baš potpuno prepustiti duhu vremena i pobeći od literature koju smo čitali? Da li je novooživljena popularnost Selindžerovog „Lovca u žitu" znak teške nostalgije, ili to što je to zaista knjiga za sva vremena?

Stručnjaci kažu da romani možda i nisu najbolje sredstvo da deci koju muče hormoni i ostali tinejdž bauci prenesete velike ideje i velike teme. Da biste angažovali mladi um i možda ga naučili da i sam smisleno piše, kažu američki naučnici, treba mu davati publicistiku, knjige istinite, realne, možda čak i ponekad tužne.

 

Za zemlju u kojoj tokom Sajma knjiga ne možete da prođete kroz štandove od gužve i parkiranih autobusa, nismo baš načitani k'o Rembo, što bi rekao Nikola Kojo u omiljenom nam filmu. Neki mudri ljudi kažu da nikad nije kasno za knjigu. Šta onda dati detetu da čita, treba li ga pustiti da samo izabere jer ga ionako u školi pritiskaju, ili mu diskretno ostaviti knjigu na sto, kao što preporučuju američki psiholozi, i čekati da se „upeca"?

Vlasnik Kolor pres grupe Robert Čoban letos je na svom Fejsbuk profilu podelio fotografiju na kojoj je brdo knjiga koje su njegove kćerke, Elena i India, odabrale za čitanje tokom raspusta. Robert ima sreće jer njegove devojčice, stare sedam i devet godina, same biraju knjige prema svojim interesovanjima, ali to ne znači da njegova supruga i on nisu uložili napor da se ta ljubav prema pisanoj reči rodi kod njihove dece.

"Elena i India su odmalena okružene knjigama u kući - kako dečijim, tako i onim za odrasle. Pre dve godine nisu ispuštale mobilne telefone iz ruku i samo su se zanimale igricama! Danas ni jedna ni druga knjige ne ispuštaju iz ruke. India čak čita dok hoda po ulici kada subotom pozajmimo knjige iz Gradske biblioteke ili kupimo neku u Laguni. A to se desilo odjednom, bez bilo kakvih 'intervencija' od strane roditelja", kaže Robert za Nedeljnik. "Mislim da deca treba da vide da odrasli čitaju knjige, da im knjige budu na dohvat ruke, ali bez pritiska, jer to samo rađa otpor. Elena obožava mjuzikle, gledala ih je većinu na ekranu, neke i u pozorištima u Londonu i Beogradu (Pozorište na Terazijama) a onda se zainteresovala za knjige na tu temu pa je uzela "Fantom iz opere", "Čarobnjak iz Oza" i druge da vidi kako izgledaju u književnoj verziji... Neke filmove sam im čak i prepričao prvo kao bajku ili priču (Ben Hur) pa su onda gledale film. Interaktivnost i multimedijalnost su jako bitne da deca iste teme mogu da dožive u priči, kroz knjigu, film, pozorišnu predstavu, strip...".

Pedagog Nada Škundrić smatra da knjiga kao izvor informacija i znanja polako gubi bitku pred modernim sredstvima komunikacije, zbog čega se sve više oseća nedostatak načitanih mladih. Mladi sve manje čitaju ne samo obaveznu lektiru nego i stripove, magazine i sajtove, ili čitaju samo ono što ih opušta, a o čemu kritika često nema dobro mišljenje.

 

"Gledano po polu, devojke više čitaju nego dečaci. Pri izboru knjige, često ih ponese trend. Vremena za čitanje sve je manje, zbog brzog tempa života koji mladi ljudi vode. Nastavni programi iz srpskog jezika i književnosti nude uglavnom klasična dela kao obaveznu lektiru, a odabir izbornih lektira prepušten je nastavnicima koji, ukoliko nisu motivisani takvim delima, najčešće odaberu dela koja su navikli da obrađuju. Danas je uspeh kada više od pola odeljenja u školi pročita zadatu lektiru".

Naša sagovornica, ipak, ima savet kako da motivišete svoje „nečitače" da se dohvate knjige, a jedan od načina je da se trudite da im, ako su baš mali, čitate delove bar dvadesetak minuta. Ili da im pričate o svojim najdražim knjigama.

"Roditelji moraju pre svega da čitanje učine neodoljivim, da sopstvenim postupcima i stvaranjem podsticajnog okruženja od najranijeg dečijeg uzrasta rade na tome. Dete koje tek počinje da uči da čita, dobija mnogo više informacija o knjizi kroz njeno slušanje nego kroz proces samostalnog čitanja. Treba da čitaju naglas svom detetu jer to podstiče osećaj bliskosti između deteta i njih. Takođe, to što njihovo dete od najranijeg uzrasta ima priliku da gleda roditelje kako udobno smešteni zadovoljno čitaju knjigu ili novine predstavlja dobar primer koji će dete u početku imitirati, ali će kasnije, tokom odrastanja, to postati model njegovog ponašanja. U odabiru knjiga za čitanje svakako je najbolje poslušati interese i želje deteta za pojedine teme. Ako je roditeljima teško da na određenu temu pričaju sa svojim tinejdžerima, najbolje je da im poklone knjigu na tu temu. Ima divnih knjiga na temu odrastanja, polnog sazrevanja, zaljubljivanja, knjige o drugoj deci koja se suočavaju s raznim preprekama. Tako će deca kroz tuđe iskustvo naučiti nešto novo ili smanjiti mogućnost pogrešaka u sopstvenim životima", kaže Nada Škundrić i dodaje da roditelji kod deteta treba da neguju važnost pisane reči tako što će mu pisati poruke i ostavljati ih na frižideru, na jastuku ili tako što će skupljati razglednice koje je pisao na svojim putovanjima, ili tako što će zajednički pisati čestitke za Novu godinu ili Božić ...


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.