Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Zbogom stari svete

Upravo u godine predsedničkog mandata Ričarda Niksona (1969-1974), Bendžamin Flores smestio je kraj zlatnog doba Holivuda, dugog perioda tokom kog je „fabrika snova" proizvodila svetove i mitove na osnovu linearnih herojskih narativa zasnovanih na borbi između dobra i zla, i za red i zakon
PIŠE FILIP PERSON
Datum: 19/10/2018

Rat u Vijetnamu, studentski protesti, rasne tenzije: američko društvo krajem šezdesetih bilo je vulkan usred erupcije iz kog su se izrodili borba za prava homoseksualaca, početak radikalnog feminizma i „novi Holivud" antiheroja.

Dvadeset osmog juna 1969. godine, usred njujorškog Grinič Vilidža, izbili su neredi ispred gej bara po imenu „Stounvol in". Kao što se navodi u dokumentarcu Stonewall Uprising (2010) Kejt Dejvis i Dejvida Hajlbronera, koji sadrži arhivske snimke i izjave učesnika i učesnica (1), homoseksualnost je tada smatrana za mentalno oboljenje, a terapija je u krajnjoj meri uključivala i lobotomiju. Homoseksualci i lezbijke, koje je društvo smatralo poremećenima, nisu smeli da se okupljaju u javnosti, izuzev na mestima poput mutnog „Stounvol ina" - u vlasništvu mafije i pod nadzorom vlasti - što je njegove mušterije izlagalo čestim grubim pretresima. Jednog dana, kap je prelila čašu; neredi su zahvatili ceo kraj, a priključile su im se i aktivističke grupe. Dvadeset osmog juna 1970. godine, na prvu godišnjicu tog velikog događaja, održan je prvi marš „oslobođenja" homoseksualaca i lezbijki u Njujorku.

Roland Emerih, poznat po nesentimentalnim visokobudžetnim filmovima (Independence Day), režirao je 2015. godine dramatizaciju istog tog događaja, ističući u prvi plan duboki gnev isključenih mladića i devojaka kao okidač nemira, nasuprot dokumentarcu Stonewall Uprising koji daje glavnu reč aktivistima i aktivistkinjama. Njegovu tezu delimično potvrđuje Pay It No Mind Majkla Kazina (2012), dirljiva priča o Marši P. Džonson, afroameričkoj dreg kraljici i maskoti „Stounvol ina". Gotovo u istom trenutku, Kejt Milet, rođena 1934. godine, objavila je svoj esej Seksualna politika (Sexual Politics). Ova američka sledbenica Simon de Bovoar bila je deo drugog talasa feminizma, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Hiljadu devetsto sedamdeset prve godine, ona je režirala film Three Lives („Tri života") u produkciji Women's Liberation Movementa (2). U njemu tri žene, uglavnom snimane u krupnom planu, služe kao svedokinje cene koja se plaća za odbacivanje dominantnog modela porodice: Melori, bivša supruga visokog diplomate od kog se razvela zbog toga što se zaklela „da nikad neće biti žena koja bespogovorno sluša", nakon razvoda mora da se snalazi za posao kako zna i ume; Lilijan, koja je morala da se odrekne svoje karijere hemičarke kada je dobila dete, priča o svojoj italoameričkoj majci kao o „jednoj od onih frigidnih žena koje je stvorila njena kultura"; i Robin, mlada vesela hipi lezbijka. Teme iz filma više nikoga neće šokirati, ali energija ovih žena koje su se usudile da uzmu svoje živote u sopstvene ruke i dan-danas oduševljava.

Upravo u (te) godine predsedničkog mandata Ričarda Niksona (1969-1974), Bendžamin Flores smestio je kraj zlatnog doba Holivuda, dugog perioda tokom kog je „fabrika snova" proizvodila svetove i mitove na osnovu linearnih herojskih narativa zasnovanih na borbi između dobra i zla, i za red i zakon (3). Gubitak poverenja stanovništva u političke vrednosti sopstvene države tokom šezdesetih godina izduvalo je i mitologiju i heroje.

Za Floresa, tada je rođen novi stil - „neoklasična kinematografija". Vraćamo se poznatim žanrovima (policijska drama, vestern, melodrama...), ali heroja koji brani zajednicu u kojoj pokušava da nađe mesto za sebe odmenjuje usamljeni protagonista, lutalica koji više nije zainteresovan za pravdu, već za osvetu. Od prvog filma u kom se pojavio, Jeza u noći (Play Misty for Me, 1871), Klint Istvud je otelotvorenje ovog neoklasicizma koji američkog heroja demistifikuje, ali i nostalgično žali za njim. Jer, danas, deluje kao da je zlo sveprisutno... Otud rast melanholičnih narativa o likovima koji stare i kreću u potragu za sopstvenim identitetom i, možda, za novim mitologijama koje im mogu pomoći da se ponovo izgrade.

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Cofre „Stonewall, édition anniversaire", dva DVD-ja (Roland Emerih, Stonewall, 2015, 129 minuta; i dva dokumentarna filma: Kejt Dejvis i Dejvid Hajlbroner, Stonewall Uprising, 2010, i Majkl Kazino, Pay It No Mind: Marsha P. Johnson, 2012, ukupno 135 minuta), buklet od 64 strane, Condor, Pariz, 2018, 25 evra.

(2) Kejt Milet, Three Lives, DVD, 2018, 101 minut, 15 evra, www.docsurgrandecran.fr.

(3) Bendžamin Flores, Le Cinéma néoclassique hollywoodien, LettMotif, La Madeleine, 2018, 560 stranica, 48 evra.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.