Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Srednjoškolci protiv selektivnog razmeštanja

Kraj godine bio je turbulentan i za obrazovni sistem. Protestima protiv povećavanja školarina za strane studente iz zemalja koje nisu članice Evropske unije pridružili su se do sada najveći srednjoškolski protesti širom periurbane Francuske
PIŠU ANABEL ALUŠ i BENOA BREVIL, LMD
Datum: 15/02/2019

Srednjoškolci protiv selektivnog razmeštanja

Foto: Profimedia

Ponekad, dovoljan je jedan imejl da prikaže paniku koja zahvati ministarstvo pod napadom. Dvanaestog decembra, dve nedelje nakon što je počela pobuna u francuskim srednjim školama, jedan od akademskih direktora nacionalne obrazovne službe (naziv pozicije najvišeg funkcionera zaduženog za prosvetu na teritoriji jednog departmana, prim. prev.) poslao je direktorima srednjih škola za koje je zadužen sledeću poruku: „Kako bismo sprečili da naši učenici i njihovi roditelji primaju netačne, nepotpune ili čak iskrivljene informacije o reformi srednjoškolskog obrazovanja i mature, zamolio bih vas da se postarate da naše škole objave da ne mogu da organizuju sastanke nastavnog kadra, roditelja i đaka (1).“ Zabrana rasprave kako bi se ugušilo neslaganje: ovaj metod ilustruje nesrazmernu moć koju su stekli nadzornici, sada nazvani „republičkim menadžerima (2)“, na štetu predavača i predavačica. Reforma srednjoškolskog obrazovanja i dostupnosti visokog obrazovanja može samo da dodatno osnaži taj trend.

 

Sve je otpočelo 30. novembra na poziv Nacionalne srednjoškolske unije (L’Union nationale lycéenne – UNL). Želeći da obznani da je „i omladina besna“, sindikat je pozvao učenike i učenice da blokiraju svoje škole u znak protesta protiv ukidanja smerova u srednjim školama, selekcije za univerzitete, ukidanja radnih mesta, smanjenja zastupljenosti opšteg obrazovanja u programima stručnih smerova, ali i protiv rasta opšteg društvenog doprinosa (la contribution sociale généralisée – CSG), reforme železnice (Société nationale des chemins de fer français – SNCF), uvođenja obaveznog služenja vojnog roka... Poslednjeg proleća, UNL nije uspeo da organizuje proteste protiv Parcoursupa, nove onlajn obrazovne platforme za upis na institucije visokog obrazovanja. Problemi koje je sindikat isticao ostali su suviše apstraktni za mnoge đake; prosvetni sindikati, na čije aktivnosti se srednjoškolci često ugledaju, bili su podeljeni. Par meseci kasnije, čitava generacija maturanata i maturantkinja platila je cenu, i istorija je krenula novim tokom.

 

Na pomenuti datum u potpunosti je blokirano više od sto srednjih škola. Ne u velikim gradovima, što je uobičajeno za ovu vrstu pokreta, već u ruralnim i periurbanim zonama; u malim i srednjim gradovima – Žjenu, Angreu, Lavalu, Božansiju, Pitivjeru, Sen Pristu, Živoru, Nevilu na Saoni, Gerondi, Turu, Setu, Vitreu, Blanjaku... Protest se nastavio i narednih dana i proširio i na siromašna predgrađa metropola. Jedanaestog decembra, preko 450 srednjoškolskih ustanova bilo je blokirano ili znatno ometeno u radu; protesti su uključivali hiljade đaka.

 

Uspomena na katastrofalno prvo iskustvo sa Parcoursupom

 

Ova neobična geografija nije prosto posledica inspiracije koju je izazvao pokret „žutih prsluka“. Periurbane teritorije su potencijalno prve na udaru najavljenih mera. Reforma srednjoškolskog obrazovanja predviđa zamenu trenutnih smerova (prirodni, društveni...), sistemom „menija“ u okviru kog bi đaci birali između dvanaest „stručnih kurseva“ u skladu sa onim što žele da studiraju na fakultetu. Iako će više kurseva (matematički, istorijsko-geografski, fizičko-hemijski...) od početka biti svugde dostupni, neki drugi (digitalni i IT, inženjering, umetnički...) postojaće samo u određenim školama – odluku će donositi nacionalni rektorat, na osnovu zahteva direktora škola – što povećava rizik od usvajanja specijalističke logike. Za učenike i učenice u velikim gradovima, ovo neće biti naročito pogubno: izvesno je da će u okruženju naći školu koja nudi željenu kombinaciju. Međutim, hoće li srednjoškolci i srednjoškolke u malim gradovima morati da se odriču željenog obrazovanja? Ili da putuju desetine kilometara?

 

Na ovu zabrinutost nadovezuje se uspomena na katastrofalno prvo iskustvo sa Parcoursupom: nebrojeni dokumenti za upis, beskrajne liste čekanja, tuga zbog odbijanja, netransparentnost procedure... Svi znaju nekoga ko je hteo da se upiše na jedan fakultetski smer ali je završio na drugom; ili nekog ko je uspeo da uđe na željeni smer ali u ustanovi udaljenoj trista kilometara. Tokom konferencije za štampu povodom ponovnog uvođenja ovog sistema, ministarka za visoko obrazovanje Frederik Vidal trudila se da umanji ove probleme. Prema njenim rečima, Parcoursup je bio „pravi uspeh“ koji ne uvodi selekciju, već „podstiče demokratizaciju visokog obrazovanja“ jer su svi kandidati dobili ponude „najbliže svojim željama“.

 

U stvarnosti je izuzetno teško meriti nivo zadovoljstva učenika i učenica – aspekt koji se retko uzima u obzir u zvaničnom diskursu. Još je teže ako se ne priča o nivou njihove anksioznosti. Svim maturantima i maturantkinjama koji su želeli da se upišu na fakultet u martu je rečeno da pošalju deset želja koje nisu hijerarhijski poređane (3). Potom su dobili mogućnost da „prihvate ponudu za upis“, nasumičnu, u slučajevima kad im mesto na rang-listi za upis na željeni smer nije bilo sigurno. Među 583.000 kandidata i kandidatkinja koji su prihvatili takvu ponudu (od 812.000 upisanih u martu 2018), više od 71.000 je to uradilo nakon datuma primarnog upisa (5. septembra) na druge željene smerove; možemo pretpostaviti da su se nadali drugačijem ishodu (4). Ovim nezadovoljnim brucošima i brucoškinjama treba dodati 40.000 „storniranih“ – ljude koje je sistem otpisao zbog toga što su predugo neaktivni – kao i nekih 180.000 kandidata koji su „ispali iz procesa“. Bilo zbog toga što nisu maturirali (polovina), bilo zbog toga što su nestali sa radara. Jesu li odustali od studija? Da li su se upisali na privatne fakultete? Ministarstvo ne daje nikakav odgovor. Ipak, brojne privatne institucije hvale se zbog navale na svoje studije.

 

Nesreća koju je izazvao Parcoursup naročito je pogodila učenike ustanova u kojima se školuju deca iz siromašnijih slojeva, za koju su prvi rezultati predstavljali negativan šok. U Nantu, 76% jednog odeljenja društvenog smera primilo je isključivo negativne odgovore ili obaveštenje da su „na čekanju“. Taj procenat iznosio je 82% u odeljenju završne godine tehnološkog smera u Boveu, i čak 92% u odeljenju tehnološkog smera u Anijeru na Seni (5). U proseku, 71% učenika i učenica liceja opšteg smera dobilo je potvrdan odgovor prvog dana, spram 50% đaka tehničkih smerova liceja, i samo 45% onih iz stručnih srednjih škola (6) (nazivi smerova su prilagođeni terminima vezanim za sistem sekundarnog obrazovanja u Srbiji koji se u znatnoj meri razlikuje od francuskog, prim. prev.). Iako ti rezultati ne znače nužno odbijanje, oni su izvor frustracije i obeshrabrenja za mnoge đake, koji su pod pritiskom da pristanu na prvu ponudu za upis, potcenjujući sopstvene izglede da će dobiti bolju priliku. Parcoursup na taj način kažnjava maturante i maturantkinje stručnih srednjih škola, čija je stopa upisa na fakultet opala za 13,7% između 2017. i 2018. godine. „Postaraćemo se da izbrišemo ideju da je fakultet za svakoga“, najavio je predsednik Emanuel Makron nedugo nakon pobede na izborima. U tom smislu, Parcoursup je zaista bio „pravi uspeh“.

 

Hronologija se nametnula kao glavni problem prilikom upisa na univerzitete. Dve hiljade osamnaeste godine, ovaj proces je trajao skoro devet meseci – od januara do septembra. Tokom leta, oko 66.000 kandidata i kandidatkinja još uvek se nalazilo na listama čekanja. To je izbacilo sektor visokog obrazovanja iz koloseka, jer fakulteti nisu mogli da finalizuju spiskove upisanih i kasnilo se sa izdavanjem potvrda o smeštaju studentima i studentkinjama; teško je aplicirati za dom kad se ne zna u kom gradu će se studirati... „Trajanje procedure dovelo je do osećaja nesigurnosti“, priznala je Frederik Vidal, odlučivši da u 2019. skrati mučenje anksioznošću za čitava dva meseca.

 

Učenici postaju proizvodi niza operacija nad kojima nemaju nikakvu kontrolu

 

Ova promena nije isključivo tehničke prirode. Parcoursup tranžira školsku proveru – proces klasifikacije, procene i ocenjivanja učenika i učenica – na niz faza kojima srednjoškolci moraju da se podvrgnu. On strukturiše usmerenje i prijavu na osnovu linearne trase od koje ne sme biti odstupanja: od decembra do aprila, informisanje i sastavljanje liste želja; od aprila do maja, čekanje rezultata; od maja do jula, izbor. Platforma se takođe nameće kao istinsko sredstvo „discipline“, u smislu u kom nameće cikluse i ritualne zadatke svim porodicama i svim đacima u kontekstu nejednake sposobnosti da se oni ispune: traženje informacija o smerovima, priprema motivacionih pisama... Tokom tih dugih meseci, srednjoškolci postaju proizvodi niza operacija trijaže, klasifikacije i proračuna nad kojima nemaju nikakvu kontrolu. Njihova sudbina zavisi od algoritama zasnovanih na kriterijumima koji su im (gotovo) u potpunosti nepoznati.

 

U takvom sistemu ne postoji pravo na grešku ili pravo da se „ne zna šta treba da se radi“. Svako iskakanje i svako usporavanje kažnjava se ukorom. Misli se na upozorenja koja administracija platforme šalje maturantima koji ostanu „na čekanju“ iako su već primili drugi potvrdan odgovor. „Savetujemo svima koji su dobili ponudu da se upišu“, neprestano ponavlja ministarka. Kako bi se uticalo na one koji odugovlače, pravila su promenjena usred procesa. Od jula, kandidati i kandidatkinje imali su samo tri dana da potvrde upis na jednu od želja. Probijanje roka vodilo bi brisanju svih ponuda. Kandidati koji nisu potvrđivali upis sigurno su čekali bolju ponudu, i zbog toga su optuženi da ne oslobađaju mesta dovoljno brzo. Pripisana im je odgovornost ne samo za svoja očekivanja, već i za tuđa.

 

Uopšteno, sociologija veruje da legitimnost školske provere zavisi od toga kako se ona sprovodi. Njena prihvatljivost zavisi od transparentnosti kriterijuma, njihove jednake primene, ali i od objavljivanja rezultata u razumnom roku. Ipak, maturanti i maturantkinje srednjih stručnih škola, najčešće skromnog porekla, čekali su u proseku sedamnaest dana kako bi primili prvi potvrdan odgovor, naspram samo četiri za đake sa diplomom liceja opšteg smera. Čekanje odražava društvenu nejednakost, nadovezujući se na nasilje rangiranja i pogoršavajući ga.

 

Parcoursup je mesecima držao desetine hiljada mladih u nesigurnosti, iz razloga koji su im bili nejasni i delovali nepravedno. Nakon toga, on je ugrozio njihovo samopouzdanje, ali i veru u školski, društveni i politički sistem koji proizvodi rangiranje – to takođe važi za nastavnike i nastavnice koji ih spremaju, kao i za njihove porodice. Eto, zasada, prvog efekta makronističke obrazovne reforme.

 

ANABEL ALUŠ predaje sociologiju na Univerzitetu Žil Vern u Pikardiji.

 

PREVOD: Pavle Ilić

 

(1) Imejl koji je objavio Nacionalni sindikat srednjoškolskih nastavnika (Syndicat national des enseignements de second degré – SNES).

(2) An Barer, Sociologie des chefs d’établissement. Les managers de la République, Presses universitaires de France, biblioteka „Éducation et société“, Pariz, 2013.

(3) Čitati: „Les étudiants livrés au marché de l’anxiété“, Le Monde diplomatique, april 2018.

(4) Ministarka za visoko obrazovanje, nauku i inovacije, „Tableaux de bord Parcoursup“, „Parcoursup 2018: propositions d’admission dans l’enseignement supérieur et réponses des bacheliers“, bilten br. 17, Pariz, oktobar 2018, i „Inscription de nouveaux bacheliers entrant en première année à l’université en 2018–2019“, bilten br. 20, novembar 2018.

(5) „Parcoursup: les premières remontées montrent une nette inégalité entre lycées“, Sud Éducation, 25. maj 2018, www.sudeducation.org.

(6) Čitati: Žan-Mišel Dumej, „Les lycées professionnels, parents pauvres de l’éducation“, Le Monde diplomatique, mart 2018.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.