Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Lagano truljenje kamerunskog režima

Od kraja 2016. godine, dva anglofona regiona u Kamerunu nalaze se u političkoj krizi neviđenih razmera. Separatisti organizuju ogromne pobune nastavničkog kadra i učenika; sve je više sukoba sa vojskom. Ponovni izbor predsednika Pola Bije koji je na vlasti već trideset pet godina, prošlog oktobra, samo je zaoštrio duboko ukorenjene tenzije
PIŠE naša dopisnica LMD Kristin Holcbauer
Datum: 08/02/2019

Lagano truljenje kamerunskog režima

Foto: Profimedia

Uhvaćeno u stegu između separatista koji ga iskorišćavaju i vojske koja ga nemilosrdno tlači, kamerunsko anglofono stanovništvo još čeka početak pregovora o budućem statusu oblasti u kojima žive. Nemiri su sprečili većinu ovih ljudi da izađu na glasanje prilikom predsedničkih izbora 7. oktobra. Predsednik Pol Bija - koji vlada od 1982. godine - očekivano je reizabran, osvojivši 71% glasova.

On je ubedljivo porazio svojih osam konkurenata, pre svih Morisa Kamtoa iz Pokreta za obnovu Kameruna (Mouvement pour la renaissance du Cameroun - MRC), koji je osvojio 14%, i Džošuu Osiha, kandidata Socijaldemokratskog fronta (Social Democratic Front - SDF) za koga je glasalo 3% izašlih. Neslavan rezultat SDF-a, partije koja je oduvek bila Bijin glavni anglofoni rival, može se objasniti porastom broja napada i drugih oblika nasilja u anglofonom delu zemlje, gde stopa izlaznosti nije prešla 5%.

Od novembra 2016. godine, skoro 300.000 osoba moralo je da pobegne iz svojih domova. Nakon 1918. godine, Kamerun su, kao bivšu nemačku koloniju, podelile Velika Britanija i Francuska. Jedanaestog februara 1961. godine, deo zemlje koji je bio pod britanskom kontrolom podeljen je na referendumu: stanovništvo Južnog Kameruna odlučilo je da se pripoji Republici Kamerun koja je 1960. godine stekla nezavisnost od Francuske; Severni Kamerun odlučio je da se sjedini sa Nigerijom.

Danas, nekih pet miliona anglofonih Kamerunaca i Kamerunki (spram ukupnog stanovništva od dvadeset četiri miliona) živi u dve oblasti koje se zovu Severozapad i Jugozapad i protežu se duž granice sa Nigerijom (videti priloženu kartu).

Jugozapad je, bez sumnje, najvažniji deo zemlje za proizvodnju nafte, kao i za poljoprivredu", objašnjava ekonomista Djudone Esomba. „Ovaj region donosi 45% ukupnih deviznih prihoda zemlje." Najveći deo nafte u državi (čija eksploatacija predstavlja 12% bruto domaćeg proizvoda) crpi se iz mora kraj anglofonske obale.

Mržnja prema frankofonima"

Od novembra 2016. godine javljaju se separatistički pokreti u ovom regionu, osnaženi pobunama zaposlenih u prosveti i pravosuđu. Oni se bune protiv vladinih napora da centralizuje državu.

Iako Ustav garantuje dvojezičnost i kulturne razlike, vlast propisuje pravosudne okvire inspirisane rimskim pravom, naspram common law-a, tj. običajnog prava čiji koreni sežu u britansku pravnu tradiciju i koje je bilo zastupljeno u ovom delu Kameruna. Lokalno stanovništvo tumači ovaj potez kao provokaciju, u paketu sa još jednom: frankofoni profesori sistematski bivaju zaposleni da bi predavali engleski jezik u anglofonim školama!

U ovakvoj, napetoj klimi, Nacionalni savet Južnog Kameruna (South Cameroon National Council - SCNC), pokret koji uživa podršku određenog dela dijaspore, 1. oktobra 2017. godine proglasio je otcepljenje „Ambazonije". Separatisti su odlučili da svoju „državu" nazovu po „Ambasu", zalivu koji se nalazi južno od Mont Kameruna (najvišeg planinskog vrha u zapadnoj Africi, visokog 4.070 metara). Takođe su odabrali zastavu (plavo-belu)... Prema navodima organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International), više od četiri hiljade ljudi poginulo je od proglašenja „Republike Ambazonije". Humanitarna kriza prelila se i na okolne oblasti u koje je pobegao najveći deo od ukupno 300.000 izbeglica. Pored toga, još 25.000 osoba moralo je da pobegne u susednu Nigeriju.

Postavljanje dvoje anglofonih ministara, oboje lojalnih predsedniku, u martu 2018. godine, samo je povećalo nezadovoljstvo u anglofonoj zoni. Polin Nalova Ljonga Egbe, bivša rektorka Univerziteta u Bueji, svom rodnom mestu, iznebuha je postavljena na mesto ministarke srednjeg obrazovanja, uprkos svojoj katastrofalnoj reputaciji.

Ona je 2016. godine, na opšte zgražavanje javnosti, pozvala policiju i žandarmeriju da tuku studente i studentkinje koji su štrajkovali. Ipak „kap koja je prelila čašu", prema rečima Pola Erika Kinguea, šefa Kamtoove kampanje, bilo je postavljanje Pola Atanga Njija na mesto državnog ministra za teritorijalnu administraciju.

Ministar, koji je poslat u Bamendu - sopstveno rodno mesto - kako bi obnovio dijalog, istakao se svojom arogancijom. Nijing Rodžer Mbibi, anglofoni doktorand koji već šest godina živi u Jaundeu, naročito je besan zbog onoga što naziva „izdajom anglofonih elita (1)" - počevši od premijera Filemona Janga, koji se nije usudio da glasa u sopstvenom rodnom selu jer ga tamošnja zajednica mrzi.

Svi ostali Bijini anglofoni saveznici su i članovi Demokratskog saveta kamerunskog naroda (Rassemblement démocratique du peuple camerounais - RDPC), predsednikove partije osnovane 1985. u Bamendi, nakon gašenja Kamerunske nacionalne unije (L'Union nationale camerounaise - UNC) Ahmadua Ahidža. Prema Mbibijevim rečima, oni ne samo da su digli ruke od smanjivanja tenzija već su ih i „sami zaoštrili".

Deluje kao da se resantiman prema frankofonima širi. „Brojni mladi borci su opijeni. Njih pokreće isključivo mržnja prema frankofonima", tvrdi Ndong Kristofer Nveh, jedan od tri advokata koji brane separatističke vođe uhapšene u januaru u Nigeriji, državi koja je od rata u Bijafri (2) odani saveznik Kameruna. „Moje učešće u kampanji Morisa Kamtoa bilo je motivisano isključivo mojom ljubavlju prema državi i željom da sprečim da Kamerun implodira." Nakon predaje uhapšenih pobunjenika, oni su zatvoreni na tajnoj lokaciji „negde u Jaundeu" gde se biti do početka suđenja pred vojnim sudom.

Kamerunska ekonomija trpi usled konflikta čiji kraj se ne nazire: prekid dotoka proizvoda iz kriznih regiona (kakao i druge sirovine, poput kaučuka) guši aktivnost luke u Duali, ekonomskom čvorištu zemlje, a luka u Kribiju, udaljena stotinak kilometara, zabeležila je smanjenje protoka robe od 10%. Između januara i maja 2017. godine, vlada je pokušala da uguši opozicione pokrete onemogućivši pristup internetu širom anglofone zone, što je paralisalo trgovinsku razmenu. Od te mere se u međuvremenu odustalo.

Kamto, advokat, bivši Bijin ministar i ključni akter koji je 2008. godine omogućio da se naftom bogato poluostrvo Bakasi pripoji Kamerunu (3), važi za glavnog rivala dugogodišnjeg predsednika. On je svedočio zločinima vojske u anglofonim područjima: „Pripadnici snaga bezbednosti brutalno su kršili ljudska prava u anglofonoj zoni, primenjujući preteranu silu tokom mirnih protesta", optužio ih je prilikom govora u svom izbornom uporištu u Bafusamu.

Takođe su sprovodili operacije pretrage tokom kojih su proizvoljno hapsili pojedince, a odgovorni su i za ubistva i spaljivanja više desetina sela." Mbibi kritikuje akcije zastrašivanja do kojih je došlo u dve opštine ovog, glavnog grada oblasti, 23. septembra - desetak dana pre izbora. Tom prilikom uhapšeno je oko pedeset anglofonih građana i građanki.

Neosnovano uhapšeni su „pušteni na slobodu 24. septembra, nakon što su morali da daju novac snagama bezbednosti", kako se navodi u saopštenju Amnesti internešenela (4). „Uprkos diskriminaciji i aroganciji frankofonih funkcionera kojima je anglofono stanovništvo izloženo zbog toga što mora da ide u Jaunde da bi dobilo zvanične dokumente, želja Kamerunaca i Kamerunki da žive zajedno ostala je netaknuta", insistira Mbibi.

Šokirani nezaustavljivim rastom nasilja svi opozicioni kandidati zahtevali su od vlade da organizuje politički dijalog sa predstavnicima anglofonog stanovništva. Njegova glavna tema trebalo bi da bude državna organizacija.

U suštini, izvorni federalizam odbacio je još predsednik Ahidža, Bijin mentor, 1972. godine, smatrajući ga preskupim za zemlju. Centralizacija, legitimisana referendumom, označila je početak sporog zaokreta ka autoritarizmu. Trenutni šef države - koji uživa podršku Pariza - na političke izazove odgovara sve brutalnijom represijom.

Odluka režima da celu državu podredi centralnoj vlasti najviše je naškodila anglofonom stanovništvu. Istina, određeni njegovi pripadnici, poput Kamtoa ili njegovog mladog rivala Kabrala Libija, zadovoljili bi se brzom „regionalizacijom" čiji bi prvi korak bila stroga primena zakona o decentralizaciji koji već dvadeset godina predstavlja mrtvo slovo na papiru. Drugi pak zagovaraju povratak na federalistički princip.

U svakom slučaju, sukob sa vlašću koja po svaku cenu želi da održi unitarnu zemlju, nametnuo je potrebu za davanjem autonomije anglofonim oblastima kao ključno pitanje prošlih predsedničkih izbora, iako opozicione snage nisu uspele da se oko njega ujedine i osvoje vlast. Sa druge strane, Bijin RDPC optužio je opoziciju da želi da „etnifikuje" predizbornu kampanju naglašavajući regionalne podele, i predstavio je predsednika kao jedinog kandidata sposobnog da garantuje mir i jedinstvo u državi.

Rasprave o stopi nezaposlenosti

Bija je odlučio da fokus svoje predizborne kampanje stavi na region na krajnjem severu zemlje. Ta oblast, u kojoj živi 1,9 miliona glasača, bila je izložena čestim napadima Boko Harama. Od kad su Nigerija i Kamerun potpisali zajednički sporazum koji je ovlastio njihove snage bezbednosti da gone teroriste na teritorijama obe države, broj napada se smanjio, ali, prema rečima organizacija za odbranu ljudskih prava na terenu, zlostavljanje i otmice i dalje predstavljaju problem.

U Marui, glavnom gradu ovog regiona stišnjenog između Nigerije i Čada, šef države održao je govor o miru, izgradnji puteva i značaju turizma za omladinu koja je izgubila veru u budućnost.

Stopa nezaposlenosti čest je predmet rasprave u Kamerunu: Državni biro za nezaposlene procenjuje je na 4%, uz 14% u Jaundeu i 12% u Duali. Prema sindikatima, ona iznosi 13% na nivou države, 30% u Jaundeu i 22% u Duali. U anglofonoj regiji nezaposlenost stoji na ogromnih 40%. Brojni među mladima koji su stasali „pod Bijom" nisu našli za shodno da se upišu u glasački spisak i podignu svoje glasačke listiće.

To neće biti slučaj na predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima predviđenim za 2019. godinu", predviđa Edgar Kuate, student političkih nauka. Za ovog frankofonog mladića koji se ceo život obrazovao u anglofonoj zoni, činjenica da je predsednik odlučio da pomene krizu u toj regiji, napadajući „takozvane oslobodioce" u svom govoru u Marui, nije pokazatelj toga da on ima sluha za zabrinutost stanovništva, već da se plaši međunarodnog pritiska - naročito od strane Međunarodnog monetarnog fonda - zbog visoke stope zaduženosti Kameruna, koja ne prestaje da raste.

U junu ove godine, nakon objavljivanja izveštaja Amnesti internešenela (5), grupa britanskih poslanika je u Nemačkoj osudila „nasilje koje su počinile oružane i bezbednosne snage".

Nešto ranije, ambasador Sjedinjenih Američkih Država Piter Henri Barlerin optužio je kamerunsku vojsku da vrši „ciljana ubistva" u borbi protiv anglofonih separatista. On je takođe preporučio predsedniku Biji da „razmisli o svojoj budućnosti". Razbuktavanje sukoba u anglofonoj regiji Kameruna moglo bi da ima opasne geopolitičke posledice u kontekstu delovanja separatističkih grupa u Nigeriji, kao i plaćeničkih armija u Centralnoafričkoj Republici, ne računajući napade Boko Harama sa obe strane granice. Takva situacija zabrinjava Vašington koji je otvoreno osudio izbornu krađu utvrđenu na predsedničkim izborima 7. oktobra. Sa druge strane, Francuska je Biju pozvala da učestvuje na Mirovnom forumu (na kom se on naposletku nije pojavio) 11. novembra u Parizu, čak i pre nego što je formalno ponovo izabran.

 

KRISTIN HOLCBAUER je novinarka.

 

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Nijing Rodžer Mbibi, „Europhone divide in Cameroon: Constraining nation-building and democratization in the post-colony", International Journal of Advances in Social Science and Humanities, vol. 4, br. 2, Vadodara (Indija), februar 2016, www.ijassh.com .

(2) Čitati: Rodrig Nana Ngasam, „Le Cameroun sous la menace de Boko Haram", Le monde diplomatique, januar 2015.

(3) Čitati: Leon Kungu, „Quand une péninsule pétroličre change de mains", Le Monde diplomatique, oktobar 2008.

(4) „Kamerun. Sledeća vlada moraće da reši krizu ljudskih prava u regionima zahvaćenim nasiljem", saopštenje Amnesti internešenela, London, 5. oktobar 2018.

(5) „Tragični obrt. Nasilje i kršenje ljudskih prava u anglofonim regionima Kameruna", Amnesti internešenel, 12. jun 2018.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.