Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Kako definisati režim Bašara el Asada?

Asad je bio nedovoljno pripremljeni naslednik svog oca Hafeza, idejnog tvorca totalitarnog sistema jedinstvenog u arapskom svetu. Radi se o „institucionalizovanom nasilju" osmišljenom kako bi se zatvorili svi koji se usude da pomisle na pobunu, kaže sirijski novinar Subi Hadidi
PIŠE AKRAM BELKAID, LMD
Datum: 01/02/2019

Kako definisati režim Bašara el Asada?

Foto: Profimedia

Kako definisati režim Bašara el Asada? Sirijski novinar Subi Hadidi i izdavač Faruk Mardem-Bej, kao i libanski politikolog Zijad Madžed, pokušali su da daju odgovor na ovo pitanje u delu koje ruši brojne zablude (1). Pre svega, Asad je bio nedovoljno pripremljeni naslednik svog oca Hafeza, idejnog tvorca totalitarnog sistema jedinstvenog u arapskom svetu. Radi se o „institucionalizovanom nasilju" osmišljenom kako bi se zatvorili svi koji se usude da pomisle na pobunu.

Nakon što je duktur (zapravo student oftalmologije pozvan u Damask nakon smrti svog brata Basela, „istinskog" naslednika) stupio na mesto predsednika, 2000. godine, sve sumnje u njegovu sposobnost brzo su iščilile. „Sirijsko proleće" i njegove peticije, debate, demokratske platforme i pokušaji pluralističkih reformi, bili su samo kratka fusnota - ako ne, prema nekim mišljenjima, i mamac, odnosno zamka za potencijalne protivnike. Kao ni njegov otac, ni mladi predsednik ne toleriše nikakvu opoziciju.

Ova knjiga otkriva nam strukturu sistema Asada Mlađeg. Postoji jedno glavno pravilo: uvek se osloniti na „porodicu, versku zajednicu i pleme". Ipak, nazvati režim „alavitskim" bilo bi greška, ili bolje rečeno, simplifikacija. Svakako, najveća moć koncentrisana je u rukama nusjarita (francuske vlasti promenile su ime ove veroispovesti u „alavizam" tokom perioda francuskog mandata kontrole nad Sirijom), ali se nidham (režim) takođe zasniva na razdvojenosti državne i poslovne buržoazije.

Unapređujući pojedince iz prve grupe, i dajući državne ugovore onima iz druge, na način na koji je to radio i njegov otac, mada verovatno u većoj meri, Asad je izgradio piramidu odanosti i interesa. Vlast neprestano, i dan-danas, insistira na stabilnosti. Stabilnosti ostvarenoj napadom na prava i dostojanstvo stanovništva, ali i garantovanjem ispunjenosti njegovih osnovnih potreba.

Treba pažljivo pročitati poglavlje knjige posvećeno pojmu mumana'a - strategiji koju je takođe nasledio od oca, a koja se zasniva na teranju inata većim silama (Izraelu ili Sjedinjenim Američkim Državama, na primer), ili makar stvaranju takve iluzije. Na unutrašnjem, kao i na svetskom planu, naročito u takozvanom antiimperijalističkom bloku, mumana'a je „uspela da skrene pažnju svetske javnosti sa svih užasa koji već decenijama uništavaju živote većine stanovnika i stanovnica Sirije". Takođe, poza „čvrstine" ne može da sakrije činjenicu da sirijska vojska nije ispalila ni metak protiv izraelskog neprijatelja od rata 1973. godine...

Režim je zasada preživeo. Životi hiljada Sirijaca i Sirijki bespovratno su promenjeni. Bašar Alkazaz, diplomac francuske književnosti, na kraju je otišao iz svoje domovine u želji da on i njegova porodica više ne budu „pod vladavinom straha, laži i terora". Od 2010. do 2017. godine, on piše svom švajcarskom prijatelju Filipu (2). Sa njim proživljavamo početak građanskog rata, prve napade u Damasku, njegovu nemogućnost na pronađe posao, ekonomske teškoće. Pratimo ga kroz evropsku odiseju, dok ga progoni strah od toga da će biti poslat nazad u pakao. Ovaj sirijski glas jasno opisuje kako izgleda izbeglištvo izazvano imperijalizmom.

Fransoaz Žan D'Ote, novinarka, takođe se posvetila prenošenju anonimnih glasova ljudi proteranih ratom (3). Ipak, čitanje njene hronike izaziva nelagodu. Sporadične pomene zločina režima gotovo uvek prate svedočenja o „dobrom i lošem sa obe strane" ili o „navodnim demokratskim zahtevima" zbog kojih se narod Sirije pobunio.

PREVOD: Pavle Ilić

(1) Subi Hadidi, Zijad Madžed i Faruk Mardam-Bej, Dans la tęte de Bachar Al-Assad, Solin-Actes Sud, Arl, 2018, 208 stranica, 18,80 evra.

(2) Bašar Alkazaz, Lettres de Syrie et d'exil, Labor et Fides, Ženeva, 2018, 168 stranica, 17 evra.

(3) Fransoa Žan D'Ote, Jours tranquilles ŕ Damas. Chroniques, Riveneuve, Pariz, 2018, 182 stranice, 15 evra.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.