Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Kako se prikupljaju podaci i predviđaju pobune

Vođenje evidencije o ljudskom životu ne ostavlja posledice samo na privatni život, već ponekad i na život kao takav. Sve više i više kompanija povezanih sa vojskom koristi prikupljene informacije za lociranje pojedinaca za koje se pretpostavlja da su opasni i, ako to slučaj zahteva, za njihovo eliminisanje. Na taj način, oživljava se stari fantazam o sakupljanju podataka i predviđanju narodnih pobuna
PIŠE OLIVIJE KOH, LMD
Datum: 29/03/2019

Kako se prikupljaju podaci i predviđaju pobune

Foto: Profimedia

Vojnik iza ekrana, upravlja dronom. Hiljade kilometara daleko od zone delovanja otvara vatru na ljude na zemlji. Takva scena viđena je u Iraku, Jemenu, ili u Africi u okviru borbe protiv Al Kaide u islamskom Magrebu i protiv Boko Harama. Kako uočiti neprijatelja? Vojska više ne cilja na pojedinca koji je identifikovan uz pomoć ljudske inteligencije, već je njena meta stereotip ponašanja: struktura podataka koja karakteriše nenormalno ponašanje. Ako analitičari nekog čije se ponašanje pokazuje kao takvo ocene kao opasnog, oni mogu da razmotre mogućnost da on bude "neutralisan". Često se njegov identitet ne zna pre nego što bude ubijen. Ono što je važno, jeste, pre svega, skup tragova i masa sumnjivih podataka koji će sastaviti bihevioralni "potpis": Šta on radi? Koga svakodnevno posećuje? Kuda ide? Zatim, kompjuterski programi crtaju profile i izoluju one koji odstupaju od norme.

Kompjuterizacija ratišta seže u četrdesete godine prošlog veka sve do rođenja kibernetike. Ona se razvija u Sjedinjenim Državama tokom rata u Vijetnamu (1955-1975) zahvaljujući istraživanjima u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte u oblasti odbrane (Darpa). Od tada, vojska koristi kompjutere i masovne podatke, za upravljanje oružjem, za daljinsko navođenje raketa. Ali, okupacija Iraka označava prekretnicu. Na način koji do tada nije bio viđen, Pentagon mobilizuje povezane računare u vođenju vojske na "ljudskom terenu" - što je vojni eufemizam za stanovništvo.

Uobičajeni rat, nakon što je izazvao pad režima Sadama Huseina 2003. godine, ustupio je mesto asimetričnom konfliktu kojim se snage međunarodne koalicije suprotstavljaju naoružanim grupama. Američke vojne snage za tu priliku ponovo primenjuju obuku za kontrapobune kakva je već sprovođena u Vijetnamu. Sa dvostrukim taktičkim ciljem: da se razlikuje borac od ne-borca i da se ograniči podrška civila naoružanim grupama. U ovoj ratnoj logici koja se zasniva na stanovništvu, okupacione armije koriste novu društvenu mapu. Na njoj nema ni planina, ni ravnica, ni vodenih tokova. Umesto toga, ovi alati položaj "pobunjenika" na terenu utvrđuju u društvenim krugovima. Ono što ljudi rade, njihovi pokreti i njihovi odnosi sa drugim ljudima, prati se i vizuelizuje na kontrolnim ekranima. Neprijatelj ("pobunjenik") pojavljuje se na ovim kartama kao čvor mreže koji mora da nestane.

"Konstelacije osećanja kao cilj"

Softveri za borbu protiv pobunjenika počivaju na modelima ponašanja za čiji dizajn i rad se koriste dva resursa: koriste se istraživači u oblasti društvenih nauka, koji sortiraju autohtona društva, i izbliza se posmatra stanovništvo. Godine 2008, odeljenje za istraživanje i inženjerstvo ministarstva odbrane ustanovilo je program modelovanja ponašanja: Modelovanje ponašanja u društvenoj kulturi (HSCB), u okviru kojeg se razvija projekat društvenog radara.

Taj softver se bavi megapodacima izvučenim iz medija, društvenih mreža i vojnih obaveštajnih službi. Radi se o otkrivanju kretanja osećanja i mišljenja, unutar stanovništva, koji mogu da utiču na tok sukoba: talas simpatija prema novom vođi protesta, na primer, ili, nasuprot tome, pokazivanje antipatije prema okupacionim vojskama.

Da bi se to postiglo, ovaj radar kombinuje analizu onlajn razgovora i analizu osećanja. On identifikuje glavne teme o kojima raspravljaju korisnici interneta, zatim ih povezuje sa osećanjima koja su izrazili. Tako se sastavljaju "konstelacije ciljnih osećanja" (1), koje potom korisnik tog softvera koristi uz pomoć propagandnih kampanja i psiholoških operacija (Psyop). Dok radari kojima su opremljeni avioni i brodovi otkrivaju tela u područjima sukoba, socijalni radar se koristi da prodre kroz duboke psihosocijalne slojeve kako bi tu otkrio promene u realnom vremenu.

Moral civila bio je u središtu političkih i vojnih pitanja, i dakle državne propagande, tokom celog XIX i XX veka. Rat, bilo protiv pobunjenika ili onaj konvencionalni, teško je dobiti bez njihove podrške, a društvene i humanističke nauke redovno su korišćene da bi se to postiglo. Njihova znanja su upotrebljavana da bi se usavršile tehnike ubeđivanja. Psiholozi, sociolozi ili politolozi su radili na razvoju ove vrste tehnologija kontrole kompanija od strane država. Instrumenti socijalne radiografije koji su se pojavili u Iraku pripadaju toj tradiciji, ali se od nje ipak razlikuju, bar u dve tačke. Tu postoji ambicija, koja je bliska fantaziji, da se automatizuje otkrivanje pobuna i društvenih nestabilnosti. Mašine i računari ovde zamenjuju ljudsku analizu. "Realno" vreme, neposrednost, mora da zameni dugo vreme posmatranja i tumačenja. Svršeno je sa ekspertima koji gospodaru rata šapuću na uvo kontradiktorne vizije: automatizacija zabranjuje, koliko je to moguće, tumače i njihova nagađanja. Umesto toga, ona mobiliše istraživače u društvenim naukama i druge stručnjake za ljudsko ponašanje, koji ukazuju na pravilnosti uočene u društvima, koje će se, na ovaj ili onaj način, pretvoriti u algoritam. Njihov posao tu prestaje; dalje ga preuzima mašina.

Automatizovanje predviđanja razvija se za vreme borbe protiv pobune u Iraku. Kao deo programa modelovanja ljudskog ponašanja, Pentagon finansira jedan sistem za uzbunu u slučaju kada preti kriza: Sistem ranog upozoravanja (Crisis Early Warning System, ICEWS). Taj sistem koristi podatke o raznim zemljama i njihovom stanovništvu. Onaj koji daje proročanstvo je automat, mašina za obradu podataka primljenih putem medija i društvenih mreža. U ovim prognozama, u obzir se uzima samo sigurno upravljanje društvenim pokretima. Pravedno i nepravedno nisu odlučujuće tačke na automatizovanim kartama nadzora. Program mapira društva na Zemljinoj kugli jedino prema polaritetima stabilnog i nestabilnog.

Međutim, uprkos svim tehnologijama koje koristi ICEWS ili socijalni radar, automatsko predviđanje radi loše. Pošto se radi o predviđanju poremećaja kroz diskurse koje prenose mediji i društvene mreže, bilo da je kriza već očigledna (i stoga je predviđanje doslovno nula), bilo da se ona ispoljava drugačije, pa se, u tom slučaju, ne pojavljuje na radarima ovih mašina. Arapske pobune 2011. i 2012. godine promakle su algoritamskim radarima, čiji programeri čini se da ne znaju da ustanci ne počinju na Fejsbuku ni na Tviteru, već van mreže, u vrlo siromašnim područjima, kao što je to bio slučaj u Egiptu ili u Tunisu. Još jedna slabost tog mernog instrumenta: skeniranje medija putem ovih informatičkih alata ne daje uvek verodostojno čitanje stvarnosti, naročito kada ove kontroliše režim na terenu ili to čine moćni ekonomski interesi.

Američko ministarstvo odbrane implementiralo je nekoliko projekata za razvoj primenjenih istraživanja ratovanja usmerenih na ljude. Radeći na njima, univerzitetski svet je aktivno doprineo stvaranju novog inženjeringa sociokulturnim podacima. Ova militarizacija društvenih nauka, koja se sprovodi pod okriljem Istraživačke inicijative Minerva, pod imenom rimskog božanstva rata i strategije, dozvolila je finansiranje, unutar univerziteta, rad na sociologiji i psihologiji mreža "terorista" i modelovanje stereotipa ponašanja "pobunjenika". Preobraćen u skladu sa taktičkim imperativima Pentagona neodoljivom čari dolara, svet znanja pristaje da borbu protiv terorizma i borbu protiv pobune, koje predstavljaju pre svega suvereno pravo države, transformiše u predmet naučnog istraživanja.

Međutim, mobilizacija znanja prelazi okvire univerziteta. Cultural Knowledge Consortium (CKC) stvoren je 2011. godine da bi povezao javna i privatna istraživanja. Specijalizovani istraživači su tu bili rame uz rame sa stručnjacima koji su radili na istim predmetima u udruženjima, privatnim industrijama ili Ministarstvu odbrane. Cilj je bio da se povežu znanja o autohtonim društvima i da se ona učine dostupnim svim članovima konzorcijuma putem jednog onlajn portala. Taj projekat je završen 2013. godine, ali Globalna mreža kulturnih znanja (Global Cultural Knowledge Network, GCKN) ga je preuzela 2014. godine. Ta organizacija ima cilj da "objedini sve intelektualne kapacitete Sjedinjenih Država za buduće misije vojske tako što će voditi sociokulturna znanja prema odluci (2)".

Rat i marketing

Sa ovim kulturnim zaokretom rata, unutar vojnoindustrijskog kompleksa nastaju novi sektori. Pored GCKN-a i programa modelovanja ljudskog ponašanja, ministarstvo se oslanja na "računarske metode za modelovanje (...) socioloških sistema", na "naučnu analizu podataka" i "algoritamski razvoj" (3). Ova nova orijentacija može se uočiti i kod privatnih provajdera. Korporacija Mitre, na primer, koja je od 1958. godine dizajner alata za protivvazdušnu odbranu, razvija od druge polovine 2000. kompjuterske programe za analizu društvenih mreža u kontekstu borbe protiv pobunjenika. Njihov slogan je: "Rešiti probleme za jedan sigurniji svet". Slično tome, Aptima, specijalizovana kompanija u "inženjerstvu usmerenom na čoveka", sprovodi od 2006. brojna istraživanja koja finansira ministarstvo odbrane u otkrivanju-predviđanju sumnjivog ponašanja koristeći statistiku i računarske društvene nauke.

Modelovanje ponašanja ulazi u industrijsku fazu. Osim vojnog i antiterorističkog tržišta, automatizovano otkrivanje i predviđanje socijalne nestabilnosti privlači stručnjake za bezbednost. Američka kompanija Navanti je 2013. godine, na primer, razvila program „Native Prospector" za ispitivanje stanovnika u Severnoj i Istočnoj Africi. Cilj je bio da se zaustavi širenje Al Kaide u tom regionu. Koristeći identične tehnologije, Navanti 2017. godine nudi svoje usluge kompanijama koje žele da se razvijaju u tom regionu ili na Bliskom istoku.

Drugi pretvaraju alate koji su prvobitno razvijeni u svrhe antiterorizma za potrebe marketinga, koji navodno mogu da istraže svest potrošača. Stvorena 2007. godine da bi američkoj vladi pružala "inovativna rešenja u društvenim naukama" - kako stoji na njenoj stranici na internetu - u oblasti bezbednosti i odbrane, kompanija NSI je nakon 2011. godine, svoju klijentelu proširila na komercijalne kompanije. Na kraju krajeva, mapiranje i predviđanje "pobuna" uključuje ista razmišljanja o predviđanju ponašanja kao i marketing.

Okupacija Iraka je funkcionisala kao laboratorija u kojoj se eksperimentisalo sa automatizovanim i prediktivnim formama društvene kontrole osmišljenim da se pronađu "pobune". Sa ovim načinom rada nastavilo se i u 2010. godini i u drugim zonama sukoba, posebno u podsaharskoj Africi. On se sada prenosi u civilni domen: inženjering sociokulturnim podacima je najzad samo jedan modalitet upravljanja stanovništvom.

OLIVIJE KOH je nastavnik-istraživač.

PREVOD: Aleksandar Stojanović

(1) Barry Costa i John Boiney, "Social radar ", Mitre Corporation, McLean (Virdžinija), 2012, www.mitre.org.

(2) "Global Cultural Knowledge Network ", https://community.apan.org.

(3) "Socio-cultural analysis with the reconnaissance, surveillance, and intelligence paradigm", US Army.

Engineer Research and Development Center, 2014, .


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.